Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

О обновљивим изворима енергије и Црвеној књизи Правокрилаца на V скупу „Партерством ка заштити природе“

У Заводу за заштиту природе Србије 07. децембра 2018. одржан је V скуп „Партнерством ка заштити природе“, који је окупио преко 150 представника стручних, државних институција, научника, управљача заштићеним подручјима и еколошких организација цивилног сектора, како би размотрили стање природе у односу на успостављање система коришћења обновљивих извора енергије и значаја израде Црвених листа и књига угрожених врста фауне, флоре и гљива.

Скуп је отворио и одржао уводну реч директор Завода за заштиту природе Србије, мр Александар Драгишић, истакавши да ће „до краја године бити завршено 8 студија заштите природе за нова подручја и ревизију подручја која имају статус заштите, као што су „Цер“, „Овчарско – Кабларска клисура“, „Увац“, и „Рајац“. Од покренутих бројних истраживања издвајамо ревизију паркова природе „Стара планина“ и „Голија“, као и да су „у циљу успостављања еколошке мреже у Републици Србији, од непроцењивог значаја израда Црвених књига и Црвених листа флоре, фауне и гљива. Црвене књиге нам дају поуздане информације о локалитетима станишта ретких и угрожених врста и основа су за утврђивање мера заштите, и одређивање подручја у оквиру којих је потребно очувати и унапредити њихова станишта и популације самих врста. Ове године богатији смо за још две овакве књиге, Црвену књигу правокрилаца Србије, и Црвену књигу птица Србије која ће бити објављена до краја године.“ рекао је А. Драгишић, директор Завода.

Овом приликом директор Завода рекао је и да „Израда решења о условима заштите природе и мишљења представља један од захтевних и обимних редовних послова Завода. Пословима утврђивања услова и мера заштите природе у свим делатностима које утичу на природу, обради се око 3.000 захтева годишње. Од овог броја, 147 се односи на издавање услова заштите природе за израду техничке документације и изградњу хидроенергетских објеката, као и на захтеве за достављање и информација од јавног значаја о раду Завода по овим предметима. Такође, стручни сарадници Завода учествују у међусекторској Радној групи при Министарству енергетике у циљу израде предлога новог катастра малих хидроелектрана“.

Учеснике скупа поздравила је и в.д. директорка Покрајинског завода, Марина Томић, која је нагласила да су управо теме скупа области које захтевају партнерско деловање, и овом приликом Заводу поклонила монографију „Резерват биосфере Бачко Подунавље“ објављену у издању Покрајинског завода и Покрајинског секретаријата за заштиту природе.

Прву тематску презентацију, у вези са сагледавањем тренутног стања природе у нашој земљи у односу на успостављање система малих хидроелетрана, соларне и геотермалне енергије, одржао је мр Саша Бранковић, ихтиолог у Заводу за заштиту пироде Србије. У презенатацији је истакнуто да је покретање изградње малих хидроелетрана у вези са директивом Европске уније о енергетској ефикасности, по којој наша земља треба да обезбеди 27% производње струје из система обновљивих извора, као и да њихово успостављање мора бити усаглашено са Бонском конвенцијом (Конвенција о заштити миграторних врста дивљих животња), Бернском конвенцијом (Конвенција о заштити животиња), Еколошком мрежом и укључивањем у мрежу заштићених подручја Натура 2000. Учесницима скупа С. Бранковић је представио рад Завода на издавању услова заштите природе за изградњу, и у вези са потребом израде студије процене утицаја, нагласивши да је у овом процесу изузетно значајан акт о усаглашености пројекта изградње са условима заштите природе, који често изостане, а значајан је органу који одлучује о давању грађевинске дозволе.

С. Бранковић је, као факторе који утичу на нарушавање природе током успостављања малих хидроелетрана, навео „слабо контролисање начина изградње малих хидроелектрана, тј. често дуго трајање изградње и непостојање провере о испуњености услова заштите природе“, као и да „дужи временски прериод изградње малих хидроелектрана може довести до замућености воде, што даље може довести до угрожавања појединих врста риба, док изградња приступних путева и елетровода за прикључење на електромрежу, може довести до угрожавања околних ливадских и шумских екосистема“. Потом је у презентацији истакнуто да проблеме стварају и непоштовање услова заштите природе и неуспостављање функционалних рибљих стаза, као и да се дешава изградња без добијених услова заштите природе, што доводи до изградње превише малих хидроелектрана на једној реци, као што је случај са Јошаничком реком, заједно са непостојањем прорачуна, тј. истраживања у вези са реалном количином воде које могуће користити у производњи електричне ерегије, као ни анализа нивоа подземних вода у низводно од планиране мале хидроелектране. Овом приликом С. Бранковић је представио и позитивне примере у изградњи малих хидроелектрана које су базиране на систему некадашњих воденица код нас, и примере из Словачке са добро направљеним рибљим стазама. У презентацији је истакуто и да је код нас тек у зачетку успостављање соларних паркова и коришћење геотермалне енергије, и да и они, свакако, могу имати и негативне утицаје. На пример, соларни панели утичу на уништавање микро простора ливада на којима се постављају, тако да се у избору локације мора водити рачуна о томе да су у питању ливаде које су уобичајене и са истим карактеристика заступљене на великом броју локација. У Србији, за сада, постоји само један соларни парк и налази се у Заовинама. истакао је С. Бранковић у свом излагању.

Искуства у нашој земљи по питању изградње ветропаркова, представио је мр Никола Стојнић, орнитолог у Покрајинском заводу за заштиту природе у презентацији „Ветропаркови и птице на територији АП Впјводине“. Н Стојнић је овом приликом навео да је у почетку било доста грешака у постављању ветропаркова, од којих највише страдају птице и слепи мишеви. Као пример оваквог искуства приказан је утицај ветропарка Алтаман у Америци, од кога годишње страда преко 4 700 птица, од тога 1 300 птица грабљивица, међу којима и 70 ретких и угрожених сурих орлова. Негативан пример је и ветропарк у Шпанији постављен на Гибралтару, који је миграторни пут птица Како би се предупредила негативна искуства других земаља, Законом о заштити природе прописано је да се локације за ветропаркове утврде тако да се избегну важна станишта и миграторни путеви птица и слепих мишева. Имајући ово у виду, у Војводини је први захтев за ветропарк на локлацији Баваниште 2008. године одбијен. Први већи ветропаркови су Алибунар, који је у завршној фази изградње, Чибук и Ковачица, навео је у презентацији Н. Стојнић. У циљу адекватног избора локација ветропаркова у Војводини, израђена је карта у којој су назначена места где се никако не могу градити, где се условно могу градити, и где градња није проблем, тако што су преклопљене карте Еколошке мреже, заштићених подручја и подручја од светског значаја за птице (IBA подручја), истакао је Никола Стојнић.

Какви су нам примери из праксе, и да ли имамо позитивне примере у којима постоји учешће и добит локалних заједница у заштићеним поручјима од обновљивих извора енергије, представио је др Слободан Пузовић, помоћник директора Покрајинског завода за заштиту природе у презентацији „Коришћење биомасе у заштићеним подручјима кроз ревитализацију и одржавање станишта“. Др С. Пузовић представио је примере реализоване у Специјалном резервату природе „Обедска бара“, кроз програм повратка црног ибиса, и у Специјалном резервату „Делиблатска пешчара“, у коме је спроведено чишћење травнатих станишта и омогућено локалном становништву да користе глог за производњу пелета.

У другом делу скупа представљена је Црвена књига фауне Србије 4: Правокрилаци, аутора Драгана Павићевића, проф. др Иве Карамана и др Младена Хорватовића, у издању Завода за заштиту природе Србије и Департмана за екологију и биологију Природно математичког факултета Универзитета у Новом Саду.

Црвене књиге представљају на науци утемељену основу за предузимање акција, на свим нивоима надлежности и одговорности у очувању биодиверзитета и издања су која се могу посматрати као одговор на све драстичније нарушавање природе и нестајање врста.

Шта све садржи, и у чему је јединственост Црвене књиге правокрилаца, у име ауторског тима представио је професор др Иво Караман. О значај књиге, у име издавача, говорио је проф. др. Горан Аначков, дирекор Департмана за биологију и екологију Природно математичког факултета у Новом Саду, и најавио промоцију књиге почетком 2019. године у Ректорату у Новом Саду.

О наредним фазама и плановима у изради Црвених листа и књига говори је др Ненад Секулић, начелник Одељења за биодиверзитет и еколошке мреже у Заводу за заштиту природе Србије. Док је у име Међународне уније за заштиту природе – IUCN, Александра Никодиновић представила публикацију „State of Nature Conservation Systems in South-Eastern Europe“ (Системи заштите природе у Југоисточној Европи).

Традиционално управљањe, у коме је једина функција заштита, одавно је превазиђено, и данас подразумева заштиту која усаглашава мере конзервације и развојне активности. Да ову мисију није лако остварити, пример је, свакако, и област која је била тема скупа, и чињеница да очувањe природе и могућности бољег коришћења различитих извора обновљиве енергије јесу активности за које је један од битних услова партнерство у заштити природе, кроз успостављање ефикасног система деловања свих релевантних субјеката у овој области, главни је закључак учесника скупа.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.