Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Поводом обележавања Дана зштите природе

Дан заштите природе, 11. април, је дан од националног значаја, установљен Законом о заштити природе 2009. године. Обележава се како би се јавност упознала са значајем очувања природе Србије. За датум је одабран 11. април зато што је тога дана, тачније 11. априла 1949. године, први пут добијен статус једног подручја као заштићеног природног добра - Споменикa природе „Велика и Мала Рипаљка“ у општини Сокобања.

Значај очувања и вредности заштићених подручја Завод за заштиту природе Србије и ЈП „Србијашуме“ ове године представљају на примеру Парка природе „Радан“, добра које је по својој природној и културној баштини подручје од националног и светског значаја.

У том циљу биће одржан скуп са обиласком археолошког локалитета „Царичин град“ у Парку природе „Радан“, 11. априла 2019. године са почетком у 12:30 часова у Визиторском центру „Теодора“, који се налази у непоредној близини локалитета.

Завод за заштиту природе Србије је на основу вишегодишњих истраживања и вредновања планине Радан, на основу законских овлашћења припремио Студију као предлог за заштиту подручја као Парка природе „Радан“. Завод је Студију доставио надлежном министарству на даљу процедуру почетком 2017. године, па тим кораком отпочиње поступак заштите, у складу са чланом 42. Закона о заштити природе.

Део планинског подручја Радан у јужној Србији стављен је под заштиту као Парк природе „Радан”, на површини од 41.312,66 ha. Подручје је сврстано у I категорију заштићених подручја, као подручје од међународног и националног, односно, изузетног значаја.

Парк природе „Радан” стављен је под заштиту ради очувања геолошке, биолошке и предеоне разноврсности.

Флора подручја Радана чини око 10% флоре Балканског полуострва и око 22% флоре Србије. Подручје Радана се одликује релативно великим богатством птица од 107 врста или око 30 % од укупног броја врста птица Србије.

На ширем простору Радана налази се више десетина објеката споменичког наслеђа који су специфични по времену настанка, степену очуваности и уметничким вредностима. Међу овим објектима су архелошко налазиште Царичин град (Лебане), Штурац - црквиште Голубовац (Бојник), Ивање - остаци цркве Огњене Марије (Бојник), Боринце - Марино кале (Бојник), Магаш - црква Св. Лазара (Куршумлија, Пролом).

Као темељне вредности издвајају се:

• Разноврсни облици вулканског рељефа - Лецко-андезитски масив, највиши и највећи вулкански комплекс у Србиjи

• Клисуре Велике Косанице, Гајтанске реке, Боринске реке и Соколов вис

• Хидролошке и хидрогеолошке појаве - бифуркација, тј. ретка појава у којој вода једне реке отиче у два различита слива - Деливоде, термоминералне воде Пролома

• Шумска станишта на прелазу између котлина и брдско-планинских терена, рефугијалног карактера, од појаса заједница врбе и тополе, климазоналних заједница сладуна и цера, термофилних китњакових заједница, китњаково-грабових заједница, мезофилних букових реликтних полидоминантних и осиромашених шумских заједница са мечјом леском и кавкаском липом и заједница јавора и граба у контактном делу између храстовог и буковог појаса

• Станишта и популације дивље флоре са присутном 751 биљном врстом, а посебно се издвајају мезијски ендемити Pulsatilla montana ssp. bulgarica, Pastinaca hirsuta, Armeria rumelica и Sedum stefco, који због своје реткости немају народна имена

• Станишта и популација дивље фауне, посебно птица (црна рода, орао кликташ, сури орао, патуљасти орао, сиви соко, прдавац, буљина, легањ), сисара (ендемичне врсте македонске волухарице и шареног твора), риба (поточна пастрмка, двопругаста уклија, поточна мрена, кркуша, клен, вијун и гргеч), водоземаца и гмизаваца, као и карактеристичних природних предела и културнo-историјског наслеђа специфичног по времену настанка, степену очуваности и културној вредности.

На подручју Парка налази се и јединствени археолошки локалитет „Царичин град“, који се налази на националној номинационој листи за UNESCO Светску културну баштину.

На заштићеном подручју успостављена су три режима заштите.

• режим заштите I степена - 1077,52 ha, односно 2,61% од укупне површине

• режим заштите II степена - 3.886,50 ha, односно 9,41% од укупне површине

• режим заштите III степена - 36,348,64 ha, односно 87,98 % од укупне површине

За управљача Парка природе „Радан“ проглашено је ЈП „Србијашуме“.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.