Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Саопштење за јавност поводом појаве змија у урбаним срединама и правилном поступању везано за могући сусрет са змијом

Београд, 19.06.2019.

У нашој земљи живи десет врста змија, од чега су три отровнице: поскок, шарка, босански шарган. На територији главног града нема природно отровних змија, а већ од 50 или 60 km јужно од Саве и Дунава почиње да се јавља поскок као отровна врста. Поскок је уједно и најзаступљенија отровна врста у Србији. Шарки има много мање и оне насељавају само висока планинска подручја, док босански шарган насељава углавном станишта на Проклетијама и Шар планини. У граду нема отровница, али има смукова. У Београду се најчешће могу видети степски смукови, који могу достићи дужину и до 200 cm, али су потпуно безопасни.

Период активности змија почиње сваког пролећа и траје све до средине јесени. Међутим, услед нестабилних временских услова, кише, поплава и пораста подземних вода, као и високих температура, змије обично траже склониште у подрумима зграда, кућа, двориштима, живицама и парковима. Због великих врућина змије се ових дана могу чешће наћи у хладовини него на сунцу.

На повећан број змија у градовима утиче и сезона парења која је у току и могу се наћи и на меситима на којима их обично не очекујемо. Сезона парења траје 15 дана, у којима је њихова активност појачана, хормони им раде, тако да не обраћају пажњу где се налазе. Будући да змије воде самотњачки начин живота, после сезоне парења ће се повући.

У потрази за храном могу се видети на ђубриштима где има пуно пацова, мишева и других глодара којима се хране. Тренутно се због врућине крију по жбуновима и дрвећу, подрумима...

Како бисмо могли правилно да се понашамо уколико се нађемо у близини змије, потребно је знати направити разлику између отровница и неотровница. Неке од карактеристика отровних змија у односу на неотровне су:

• изражена троугласта глава,

• обла физиономија,

• немају уочљив врат,

• краће су и дебље,

• често тромије,

• поседују ромбоидну или цик-цак шару.

Неотровне змије приликом уједа остављају траг од неколико низова зуба, док отровне увек остављају траг од две рупице.

Уколико дође до уједа отровнице, неопходно је одмах отићи до лекара. Уколико нема у близини болница важно је не паничити, истиснути отров рукама и пити доста течности. Смртни исходи су, у случају уједа наших отровница, изузетно ретки. Ако дође до уједа змије која није отровна, неће бити никаквих последица, али је најбоље одмах отићи до најближе здравствене амбуланте да би стручно медицинско особље очистило рану, како не би дошло до инфекције.

Неке од мера које можемо применити како бисмо изегли сусрет са змијама, јесу да:

- у природи крећемо утабаним стазама и штапом ударамо у земљу како би најавили наш долазак и змија на време побегла,

- добро осмотримо простор око себе уколико боравимо на отвореном,

- уколико желимо да имамо пикник у природи у хладу, проверити место како се не би десило да се и змије склањају од сунца у том хладу,

- носимо дугачке панталоне и затворену обућу,

- док је једини начин да спречимо змије да се нађу у кућама и становима јесте да затварамо врата и прозоре када нисмо ту.

Све змије су у Србији законом заштићене врсте. Не треба их убијати јер је корист од њих вишеструка. Једна од најбитнијих улога змија у природи, с обзиром да су оне предатори, јесте регулација бројности ситних сисара, пре свега, глодара које сматрамо штеточинама. Њихово присуство значи да је средина здрава.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.