Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

За Споменик природе проглашен Борачки крш код Кнића

На основу студија заштите за подручје „ Борачки крш“, Завода за заштиту природе Србије и предлога Уредбе Министарства за заштиту животне средине, Влада Републике Србије донела је Уредбу о проглашењу Споменика природе „Борачки крш“ (на основу члана 41а став 2. Закона о заштити природе, ,,Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка, 14/16 и 95/18 –др. закон, и члана 42. став 1. Закона о Влади ,,Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС, 44/14 и 30/18 – др. закон).

Уредба о Споменику природе „Борачки крш“ објављена је у „Службеном гласнику РС“ бр. 41/2019. године, а ступила на снагу 19.6.2019.године.

Споменик природе „Борачки крш” обухвата део Рудничко–котленичке области и налази се у југозападној Шумадији између Рудничких, Котленичких и Гледићких планина, на територији општине Кнић и обухвата катастарску општину Борач, укупне површине 68,22 ha од чега је 54,35 у државном власништву, 12,89 ha у приватном, а 0,98 ha у црквеном власништву.

Сам Борачки крш, представља остатке лавичне доме, која је настала надимањем густих маса киселе лаве. Временом су делови доме еродовани, тако да је Борачки крш задобио свој препознатљив изглед, са врхом, изграђеним од стубастолучених кварцлатита, који су морфолошки представљени остењацима необичних облика и склопа.

Борачки крш, заједно са Гружанским језером чини национално IBA (Important Bird Area) подручје. На самом Кршу је eвидeнтирaнo 79 врстa птица, што представља 21,9% укупног диверзитета птица у Србији. Пре свега, издвајају се птице грабљивице са 11 представника и птице певачице са више десетина представника. Неке од најзначајнијих врста су: грабљивице осичар, мишар и др., ноћне грабљивице буљина, шумска сова, утина и др, као и птице певачице (шумска шева, црногрла стрнадица и др.).

На овом простору забележене су значајне врсте херпетофауне. Од шест регистрованих врста из класе гмизаваца, шумска корњача и поскок су заштићене, а слепић и шумски смук су строго заштићене врсте. Регистроване су и четири врсте водоземаца од који су строго заштићене врсте даждевњак, планински мрмољак и жутотрби мукач, док је велика зелена жаба заштићена врста. Кратконоги гуштер и планински мрмољак су први пут забележени на овом подручју, док је локалитет где је пронађен планински мрмољак, место са најнижом надморском висином забележеном у Србији (око 313 m н.в.) на којој је пронађена ова врста.

Према UNESCO категоризацији овај предео се сврстава у категорију културних предела који се карактеришу вишевековним развитком који је у интеракцији са културним факторима и природним окружењем.

Током средњег века, Борачки крш је био важно утврђење и на њему је постојао град Борач, стратешки постављен на најбољем месту у овом делу Шумадије са чијих се кула видела цела долина Груже. Данас се на Кршу налазе остаци некадашњег утврђења, које заједно са Црквом Св. aрханђела Гаврила и старим гробљем, који се налазе у подножју, представља архитектонско – петролошке објекте геонаслеђа Србије јер су изграђени од камена са Борачког крша.

На подручју Споменика природе „Борачки крш“, утврђује се режим заштите II степена, и поверен је на управљање Јавном предузећу „Србијашуме“.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.