Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Покренут поступак заштите Предела изузетних одлика „Планина Цер“

На основу Студију заштите Предела изузетних одлика „Планина Цер” коју је израдио Завод за заштиту природе Србије и доставио 1. јула 2019. године Министарству заштите животне средине, даном постављања обавештења на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 7. Закона о заштити природе.

Постављањем обавештења јавности на сајту, на основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16 и 95/2018-др. закон), Министарство заштите животне средине покренут је поступак заштите природног подручја I (прве) категорије, као Предео изузетних одлика „Планина Цер”.

Природно подручје које се предлаже за заштиту налази се у северозападној Србији, на јужном ободу Панонског басена; са запада је омеђено реком Дрином, са југозапада долином реке Јадар, док се са његове северне стране простире Мачва. ПИО „Планина Цер“ административно се налази на територијама градова Лозница и Шабац, на површини од укупно 6259,62 ha. Према структури површина катастарских општина по власништву, површине у ПИО „Планина Цер” су у државној (65,03%), приватној (25,04%), црквеној (12,22%), јавној (0,65%) и друштвеној (0,06%) својини. На заштићеном подручју утврђени су режими заштите II и III степена.

Подручје планине Цер је у оквиру eколошки значајног подручја Републике Србије које је према Уредби о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, бр. 102/10) идентификовано под редним бр. 31 – „Цер” и које обухвата просторну целину на којој се налази међународно значајно подручје за птице (RS024IBA).

Планина Цер припада масиву Динарида, а највиша тачка је Шанчине на висини од 687 m н.в., име је добила по бројним стаблима врсте дрвета храста цера. Међутим, постоји и друго веровање да је име добила по римској богињи Церери (лат Ceros, грч. Demetra), заштитници плодности и жита. Планина Цер налази се на миграторном путу птица селица, а на њој своја станишта имају и три заштићене врсте птица сеоски детлић, шумска шева и руски сврачак, као и орао мишар. Поред наведених врста птица на Церу живе и лисица, дивља свиња, зец, срна, док даждевњак саламадер овде има своје највеће станиште у Србији. Поред природних вредности ова планина има непроцењиве културолошке вредности за нашу земљу. На планини се налазе војна утврђења Тројанов град из III века и Константин град из IV века, што говори о боравку Римљана на овој планини. Испод врха Кностантин града налази се манастир Радовашница (Косаник) задужбина Краља Драгутина, као и манастири Петковица, Криваја и Чокешина за чију цркву се сматра да је подигао Милош Обилић, будући да потиче из оближњег села Милошевац.

На Церу се одиграла и чувена Церска битка из Првог светског рата, вођена од 12. до 24. августа 1914. године у оквиру Прве Аустоугарске офанзиве на Србију. Завршена је ослобађањем Шапца, чиме је аустроугарска војска дефинитивно напустила Србију.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.