Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Спасавање птица и aкција враћања у природу

Младунац сове - ћука, уз помоћ наших суграђана, успешно је збринут у Зоо врту Београд, где ће бити до свог стасавања за самостални живот у природи. Младунца сове, који је испао из гнезда у Земунском парку, од напада вране спасили су Марко Марковић, директор ИТ и Јован Станојчић, шеф заштите од птица и других животиња и контроле стања зелених површина у Belgrade Airport d.o.o, и на основу инструкција Завода за заштиту природе Србије сместили у прихватилиште за животиње Зоо врта Београд.

Тренутно је у прихватилишту београдског Зоо врта збринуто око 100 птица различтих врста, од којих ће, по процени орнитолога Завода и стручних лица Зоо врта, око 40 јединки које су успешно опорављење и спремне за самостални живот бити враћене су у природу у четвртак 01. августа 2019. године у сарадњи са Зоолошким вртом града Београда.

ЋУК Otus scops (L.) је птица селица која зиму проводи у Африци. Дужина тела ове сове је 19–21 cm. Насељава различита станишта на којима су заступљени отворени терени, а живи и у шумарцима, маслињацима, шумама око река, старим воћњацима, дрворедима, парковима и вртовима у медитеранским, субмедитеранским и степским пределима, најчешће у равницама и побрђу. Гнезди се у дупљама дрвећа, или у грађевинама, а врло радо прихвата вештачке дупље, као и гнезда других врста (нпр. свраке). Храни се претежно крупним инсектима (зрикавци, тврдокрилци, ноћни лептири), а повремено лови мале сисаре, птице, гмизавце и водоземце. У Србији је редовна гнездарица, чија је популација процењена на 27500–43500 гнездећих парова.

У Београду, као и у другим градским срединама где доминирају бетон, бука и врева људи, неке од дивљих врста птица су пронашле дом. Прилагођавајући се новим условима живота, замениле су свој природни амбијент стаништем у граду. Бетонске квартове, као и зелене градске површине, настањују врсте међу којима су сива врана, сврака, гачац, пољски и врабац покућар, гугутка, али и грабљивице - ветрушка, сове - најчешће утина и ћук. Готово све наведене врсте имају статус строго заштићене дивље врсте.

У свом суживоту са људима, повремено постају предмет бриге и пажње одговорних грађана. Наиме, у пролећним и летњим месецима учестали су позиви грађана који моле за савет и помоћ у збрињавању немоћних птица, повређених или у стресу након што су испале из гнезда. Од почетка априла до августа месеца, када је период гнежђења ових врста птица, дешава се да младунци, који још нису савладали вештину лета и довољно се осамосталили у потрази за храном, испадну из гнезда и нађу се на милост и немилост градским предаторима – псима и мачкама. У том случају, помоћ и интервенција грађана који их пронађу од одлучујућег је значаја за њихово преживљавање. Притом, у питању су дивље врсте птица које својом појавом код људи често стварају узнемиреност и страх од непознатог, као и несигурност како правилно поступити и помоћи животињи.

Оно што се у овом случају саветује, јесте да се младунац, уколико није повређен, врати својим родитељима који ће се најбоље бринути за њега. Дакле, потребно је птицу, након што се стабилизује и поврати од шока, подићи на што вишу грану дрвета, по могућности најближег месту где је птица пронађена, или је оставити на неком другом месту које је узвишено и најближе гранама дрвећа (на врху стуба ограде, на пример). Како би се заштитили од њихових оштрих канџи, могу се употребити рукавице; руком пажљиво ставити птицу на врх неког дугачког штапа или гране, принети штап грани дрвета и стрпљиво сачекати да птица са врха штапа или гране сама пређе на грану стабла. Чак и да се не врати у гнездо, за младунца ће се побринути његови родитељи.

Птице грабљивице, као што су ветрушка или неке врсте сова, док не буду враћене на своје гнездилиште, могу се успешно нахранити свежом пилећом џигерицом и појити свежом водом, а совама су, поред парчића свежег меса, потребне и ситне кости (коштани делови хране са длакама и/или перјем). Међутим, младунце дивљих врста птица потребно је што пре вратити на гнездилиште, јер што су више са људима, то се озбиљно доводи у питање њихов успешан повратак у природу.

За помоћ птици за коју се процени да је повређена или исувише слаба да се сама врати у природу, могу се позвати орнитолошка удружења или стручне установе, као што је Завод за заштиту природе Србије. Орнитолози ће се побринути да птица добије адекватну помоћ, и да, уколико се опорави, буде успешно враћена на своје станиште. Док се не обезбеди стручна помоћ, птица се може сместити у картонску кутију на којој су избушене рупе за ваздух, а власници кућних љубимаца могу искористити и транспортере, у које ће као подлогу ставити новине, меку крпу или стари пешкир.

Најчешћи позиви грађана односе се на помоћ ветрушкама које су испале из гнезда, а први самостални летови који се могу завршити неславним „пикирањем“ на тло, могу задесити и младунце сова, најчешће сове утине и ћука. У сусрету са овим дивљим птицама нема места страху, али би требало имати на уму да дивље врсте птица нису за кућне љубимце. Најбоља помоћ је њихов што бржи повратак у природно окружење.

Фото у прилогу: пронађено младунче ћука у Земунском парку

Фото у прилогу: одрасла јединка ћука, фото: Марија Катић

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.