Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Биодиверзитет Србије

Опстанак човека непосредно је условљен очувањем природних ресурса Планете, чија је основа укупна биолошка разноврсност њеног живог света. Стога је у савременим стратегијама развоја уврштен и концепт заштите и очувања биодиверзитета, односно планирање привредног и општедруштвеног развоја, уз рационално коришћење ресурса и очување природе и животне средине. Овакав приступ развоју установљен је и Конвенцијом о биодиверзитету, која је усвојена 1992. године у Рио де Жанеиру.

Биодиверзитет или биолошка разноврсност представља, према најчешће прихваћеној дефиницији, свеукупност гена, врста, екосистема и предела на Земљи. Конвенцијом из Рија биодиверзитет се одређује као свеобухватна разноликост и различитост живих организама, укључујући копнене, морске и остале водене екосистеме и еколошке комплексе чији су део; ово укључује диверзитет у оквиру врста, између врста и између екосистема. Поред врста дивље флоре, фауне, гљива, бактерија, вируса, као и свих екосистема, биолошка разноврсност обухвата и врсте које су одгајане људском активношћу, односно сорте културних биљака и гајених животиња. Разноврсност живота, као једну од основних одредница Планете на којој живимо, чини и човек, са мноштвом народа, језика и култура.

Биодиверзитет обухвата више организацијских нивоа: генетички, специјски и екосистемски.

» генетички диверзитет: разноврсност ДНК структуре између јединки које припадају истој врсти. Свака јединка на планети поседује специфичну комбинацију гена која је јединствена и непоновљива;

» специјски диверзитет: разноликост и специфичност свих појединачних органских врста. Специјски диверзитет обухвата укупну разноврсност свих органских врста на Земљи, од самог настанка живота на Планети до данас. Описано је и класификовано око 1,8 милиона органских врста на Земљи. Инсекти представљају скоро половину описаних врста. Међутим, претпоставља се да је то само мањи део укупног броја врста на Планети. Као најреалније сматрају се процене које сугеришу постојање 13 до 20 милиона врста на Земљи;

» екосистемски диверзитет: разноврсност екосистема којима различити организми припадају (разноврсност станишта, животних заједница, екосистема и предела). Овај ниво биодиверзитета обухвата укупну разноврсност станишта (абиотичке компоненте екосистема) и животних заједница (биотичке компоненте екосистема), као и еколошких процеса који их повезују (кружење супстанци, протицање енергије, трофички односи итд) на основу којих се остварује јединственост и функционалност екосистема као елементарне еколошке јединице биосфере.

Поделе на три организацијска нивоа биодиверзитета требало би да се прихватају условно, с обзиром да су сва три међусобно повезана и условљена – разноврсност на којој почива живот је јединствена и целовита.

Развој човечанства, индустријализација, и благодети модерне цивилизације који су доживели нагли успон протеклих столећа, засновани су на неконтролисаном и прекомерном коришћењу природних богатстава. Услед све већег степена деградације природе и животне средине, претеране експлоатације и драстичног смањења необновљивих природних ресурса, суочавамо се са последицама, као што су: нестанак врста, непрекидни раст броја врста које су угрожене и којима прети ишчезавање, нестанак и фрагментација станишта и екосистема, и коначно, стални раст стопе опадања биолошке разноврсности на Планети. Притисак на природу највише се одражава на екосистем шума, степа, влажних станишта и екосистеме морских обала. Акронимом HIPPO (Brennan, Withgott, 2005) изражени су основни фактори који доводе до губитка биодиверзитета: промене станишта (HabitatAlteration), инвазивне врсте (Invasivespecies), загађивање (Pollution), демографски раст становништва (Populationgrowth), претерана експлоатација (Overexploitation).

Према званичним проценама Међународне уније за заштиту природе (IUCN), процењено је да је 21 одсто свих познатих сисара, 30 одсто водоземаца, 12 одсто птица, 28 одсто гмизаваца, 37 одсто риба, 70 одсто биљака, 35 одсто бескичмењака угрожено, и прети им нестанак.

Представљајући рад својих чланица у оквиру теме - Земља у фокусу, IUCN сумира податке о биодиверзитету Србије, и наводи пројекте значајне за његово очување, на страни
http://iucn.org/about/union/secretariat/offices/europe/resources/country_focus/serbia/.

Специфичан географски положај на линији сучељавања средњоевропских и медитеранских утицаја, бурна геотектонска динамика и разноликост геолошких, геоморфолошких, хидролошких, климатских и педолошких одлика, произвели су да Србија представља подручје изузетног генског, специјског и екосистемског диверзитета. Балканско полуострво један је од 153 центара светског биодиверзитета а високопланинска и планинска област наше земље, као део Балканског полуострва један је од 6 центара европског биодиверзитета.

» разноврсност екосистема: на територији Србије је заступљена већина екосистема Европе, због разноврсности рељефа, подлоге, климатских услова и других фактора на релативно малом простору;

» шумовитост подручја: према Националној инвентури шума Републике Србије из 2009. године Србија је средње шумовита земља, са 29,1% (у Војводини 7,1%, а у средишњој Србији 37,6%) територије под шумом. Остало шумско земљиште, којем по међународној дефиницији припадају и шикаре и шибљаци, обухватају 4,9% територије, што је у укупном износу 34,0% или 36,3% у односу на површину продуктивног земљишта. У односу на укупну површину шума у Србији састојине високог порекла покривају 27,5%, састојине изданачког порекла 64,7%, вештачки подигнуте састојине (културе) 6,1% и плантаже (клонови топола и врба) 1,7%.

Националном инвентуром шума Србије установљено је 49 врста дрвећа, при чему доминирају лишћарске врсте (40) у односу на четинарске (9). При том, може се констатовати неравномерно присуство евидентираних врста дрвећа у укупном шумском фонду. У шумама Србије доминира буква која у укупној запремини учествује са 40,5%, потом цер са 13,0% учешћа у запремини, китњак са 5,9% учешћа у запремини, сладун са 5,8% учешћа у запремини, граб са 4,2% учешћа у запремини, багрем са 3,1% учешћа у запремини, лужњак са 2,5% учешћа у запремини и пољски јасен са 1,6%. Од четинарских врста најзаступљенија је смрча, заатим црни и бели бор, потом јела, док су клонови еуроамеричкихтопола присутни са 1,7%.

» разноврсност врста: територија Србије заузима заузима само 0,87% европског континента, а на њеном простору живи:

- 18 % васкуларне флоре Европе;
- 16 % фауне риба Европе;
- 16 % фауне гмизаваца и водоземаца Европе;
- 66 % фауне птица Европе;
- 43 % фауне сисара Европе.

Према литературним подацима, територију Републике Србије са површином од 88.361 km2 карактерише велика генетичка, специјска и екосистемска разноврсност, иако диверзитет врста још увек није у потпуности истражен и документован. До сада је регистровано око 44.200 врста и подврста, а процењује се да је укупан број таксона око 60.000. Познати су подаци за 139 врста ваљкастих црва (Nematodes), 18 врста из групе Anostraca, Notostraca и Conchostraca и 33 врсте Amphipoda. Такође у Србији живи 44 врсте Chilopoda, 91 врста Maxillopoda, 44 врсте Ostracoda, 70 врста Neuroptera и 170 врста Orthoptera. Познати су и подаци за око 98 врста риба и колоуста (Osteichthyes и Cephalaspidomorphi), 19 врста водоземаца (Amphibia), 26 врста гмизаваца (Reptilia), 349 врста птица (Aves) и за 95 врстa сисара (Mammalia).

Сматра се да у Србији има између 700 и 800 биљних заједница; балкански ендемити чине 14,94% флоре Србије (547 врста), док локалне ендемичне врсте чине 1,5% (59 врста).

Заштита и очување биодиверзитета у Србији

Заштита ретких и угрожених врста, као и њихових станишта, основа је заустављања стопе опадања биолошке разноврсности у Србији. Правно је регулисана Законом о заштити природе („Службени гласник РС“ бр. 36/2009, 88/2010 и 91/2010-исправка), Правилником о критеријумима за издвајање типова станишта, о типовима станишта, осетљивим, угроженим, ретким и за заштиту приоритетним типовима станишта и о мерама за њихово очување („Службени гласник РС“, бр. 35/2010), Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива („Службени гласник РС“ бр. 5/2010), Правилником о прекограничном промету и трговини заштићеним врстама („Службени гласник РС“ бр. 99/2009), као и Уредбом о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне ("Службени гласник РС ", бр. 31/05, 45/05 - исправка, 22/07, 38/08 и 9/10). Поред примене националног законодавства, заштита и очување биодиверзитета обезбеђује се применом међународних конвенција чији је потписник и наша земља:

Конвенција о биодиверзитету

» Рамсарска конвенција - Конвенција о мочварним подручјима која су од међународног значаја нарочито као станишта птица мочварица

» CITES конвенција - Конвенција о међународној трговини угроженим врстама дивље флоре и фауне

» Бернска конвенција – Конвенција о очувању дивљег биљног и животињског света и природних станишта Европе

» Бонска конвенција – Конвенција о очувању миграторних врста дивљих животиња

Усвојени међународни принципи и национални циљеви за очување биолошке разноврсности Србије, утврђени су усвајањем Стратегије биолошке разноврсности Републике Србије за период од 2011. до 2018. године.

Директивa о стаништима и Директива о птицама су европски прописи који се односе на очување ретких и угрожених биљака и њихових станишта, који су, поред националног законодавства, од највећег значаја за очување и заштиту биљака и њихових станишта у Србији.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.