Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива

Заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива, Прилог II Правилника о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива ("Службени гласник РС", бр. 5/2010 и 47/2011).

Преузмите word документ.

Преузмите pdf документ.

Прилог II - Заштићене дивље врсте


Од наведених врста, Уредбом о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне („Службени гласник РС“ бр. 31/05,45/05, 22/07, 38/08, 9/10 и 69/11) под контролу коришћења и промета стављено је укупно 90 врста биљака и животиња. Од тога су 63 врсте биљака (2 врсте папратњача и 61 семењача), 15 врста гљива, 3 врсте лишајева и 9 врста животиња (2 врсте гмизаваца, 3 врсте водоземаца и 4 врсте бескичмењака). Све остале строго заштићене и заштићене дивље врсте које су наведене у Правилнику не могу се користити у комерцијалне сврхе нити узимати из природе, осим у изузетним случајевима и само на основу дозволе надлежног министарства и мишљења Завода, а у складу са законом. Коришћење појединих врста сисара, птица и риба регулисано је Законом о дивљачи и ловству и Законом о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда.

Завод за заштиту природе Србије ангажован је на заштити и очувању дивљих врста заштитом њихових станишта, односно покретањем поступка заштите одређених подручја, реализовањем различитих пројеката истраживања с циљем утврђивања мера заштите појединих врста и њихових станишта, вођењем мониторинга врста, издавањем мишљења на захтеве везано за коришћење и промет дивљих врста, на различиту пројектну документацију за радове на стаништима заштићених и строго заштићених врста, итд. Свим овим активним мерама заштите ретких и угрожених врста, непосредно се доприноси очувању билошке разноврсности.

Један о суштински значајних основа заштите појединих врста је утврђивање степена њихове угрожености. На тај начин одређују се приоритетне врсте за које је неопходно установити и применити мере које ће обезбедити њихов опстанак у природи. Специјализоване публикације које садрже све неопходне податке који могу да помогну у заштити врста и њихових станишта су Црвене књиге и Црвене листе. У Србији је израђена Црвена књига флоре Србије I и Црвена књига дневних лептира Србије, које представљају, како се наводи у уводу Црвене књиге флоре, „основу за спровођење мера и акционих програма очувања врста, као и за праћење и прогнозу промена везаних за одређене врсте, њихове популације и станишта у будућности“.

За очување заштићених и строго заштићених врста у Србији значајне су и листе међународних докумената и конвенција, као што је Директива о птицама и Директива о стаништима Европске уније, листе врста на основу Бернске, Бонске, ЦИТЕС конвенције, и др.

Најпознатији списак угрожених врста на глобалном нивоу је Црвена листа IUCN (The IUCN Red List of Threatened Species). Међународна унија за заштиту природе (International Union for Conservation of Nature - IUCN)је утврдила критеријуме угрожености врста, на основу којих се процењене врсте сврставају у неке од категорија:

- LC (Last Concern) – последња брига, тј. у нижем степену опасности;

- NT (Near threatened) – скоро угрожени таксон;

- VU (Vulnerable) – рањив таксон;

- EN (Endangered) – угрожени таксон;

- CR (Critically Endangered) – крајње угрожени таксон;

- EW (Extinct in the Wild) – таксон који је нестао у природи;

- EX (Extinct) – таксон који је изумро након 1500. године

Поред њих, утврђене су и категорије:

• Data deficient (DD) — таксон са недовољно података о угрожености;

• Not evaluated (NE) — таксон није процењен, или није процењен по IUCN критеријумима.


Црвена листа садржи преко 49.000 процењених врста, подврста, варијетета и субпопулација које обухватају разноврсност таксона. Више о томе на: www.iucnredlist.org

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.