Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Међународно значајна подручја

Поред природних добара заштићених у националним оквирима, у Србији су издвојена и заштићена подручја која су значајна сходно међународним прописима. Међународно значајна природна добра у Србији такође су основ за развијање међународне сарадње, размене искустава, а у циљу унапређења заштите природе.

„Конвенција о заштити мочварних подручја од међународног значаја, нарочито као станишта птица мочварица“, познатија као Рамсарска конвенција, која је овај назив добила јер је усвојена у граду Рамсару (Иран) 2. фебруара 1971. године, представља основ за акцију, у националним и међународним оквирима, по питању заштите и мудрог управљања влажним подручјима и њиховим ресурсима. Десет природних добара у Србији на листи међународно значајних влажних подручја, тзв. рамсарских подручја простиру се на 63,919 хектара. Завод за заштиту природе Србије је утврдио прелиминарну листу од 68 потенцијалних рамсарских подручја у Србији.

Више о томе на: http://www.ramsar.org/cda...

За очување светског наслеђа природе, од нарочитог значаја је деловање организације Уједињених нација за образовање, науку и културу – UNESCO. УНЕСКО је 1972. године усвојио Конвенцију о заштити светске културне и природне баштине, на основу које утврђује Листу светске баштине са добрима за које Одбор Светске баштине сматра да поседују изузетне универзалне вредности. До сада је Завод израдио стручну основу предлога номинације два природна добра за упис у листу светске природне баштине: Национални парк „Шар-планина“ и Споменик природе „Ђавоља варош“.

Хармонија човека и природе основа је програма „Човек и биосфера“ (Man and byosphere) који у оквиру УНЕСКО постоји од 1971. године. Резервати биосфере су подручја копнених и обалских/морских екосистема која су у оквиру МАБ програма. Резервати биосфере су од кључног значаја за остваривање одрживе равнотеже између понекад сукобљених циљева очувања биолошке разноврсности, промовисања економског развоја и очувања културних вредности. У оквиру овог програма, Парк природе „Голија“ је, заједно са заштићеном околином манастира Студеница 2001. године проглашен за Резерват биосфере „Голија – Студеница“. У току је поступак кандидовања за проглашење за други резерват биосфере у Србији дела будућег прекограничног природног добра „Мура – Драва - Дунав“ које се налази на територији наше земље.

Укључивши се у пројекат „Подршка заштићеним пограничним подручјима“ који је део Акционог плана „Parks for life“ (носиоци IUCN, EUROPARC), Завод је издвојио девет оваквих подручја.

» Парк природе Суботичке шуме

» Специјални резерват природе Селевењска пустара

» Специјални резерват природе Горње подунавље

» Специјални резерват природе Засавица

» Национални парк Фрушка гора

» Национални парк Ђердап

» Национални парк Тара

» Парк природе Стара планина

» Национални парк Шар-планина

Природна добра која имају одређени међународни статус су, поред 61 „ подручја номинованих за „Емералд“ европску еколошку мрежу (линк), 61 подручје од међународног значаја за биљке (61 Important Plant Areas подручје), 42 међународно значајна подручја за птице (у оквиру програма Important Bird Area / IBA) и 40 одабраних подручја за дневне лептире (Prime Butterfly Areas/PBA - 40 подручја).

Сва ова подручја део су еколошке мреже Србије (Уредба о еколошкој мрежи, "Службени гласник РС", бр. 102/2010).

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.