Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Пештерско поље

„Пештерско поље“ се налази на Пештерској висоравни, на крајњем југозападу Србије. Припада двема општинама – Тутину и Сјеници. Омеђено је насељима: Карајукића бунари, Бороштица, Суви до, Доње ђерекаре, Лескова и лежи са обе стране старог и новог тока Ђердапске реке, односно Бороштице.

Пештерско поље представља једну од последњих великих очуваних брдско-планинских тресава у Србији. Осим израженог биодиверзитета, овај простор карактеришу јединствени геоморфолошки, геолошки, хидрогеолошки, хидролошки и климатски феномени, карактеристична физиономија пејзажа као и добро очуван традиционални, изворни и аутохтони начин живота.

Данашњи изглед предела „Пештерско поље“ резултат је вековног садејства природних сила и људске делатности. Сматра се да је као резултат овог садејства још пре више од 20 векова подручје попримило своје јединствене карактеристике које у свом изворном облику опстају практично неизмењене до данашњих дана. У најновије време, појавила се озбиљна опасност од нарушавања аутохтоних екосистема овог подручја, па се ефикасна заштита намеће као приоритет.

Велике тресаве су у Србији и на Балканском полуострву права реткост, обзиром на јужни положај ових подручја у односу на центре распрострањења тресава у Европи. Пример потапања Власинске тресаве или урбанизација Дивчибара само потенцирају значај Пештерског поља за опстанак наших великих планинских тресава. Целокупна флора и фауна овог подручја представљају одличан репрезент тресавских типова станишта у Србији. Ова репрезентативност живог света лежи у чињеници да су на Пештерском пољу сачувани неки од задњих преосталих рефугијума биљног и животињског света заосталог након периода последњег леденог доба.

Осим као важан центар биодиверзитета, подручје Пештерског поља спада у једно од два крашка поља у Србији. Геоморфолошке вредности терена карактеришу кречњачки хумови, понори, мразне травне хумке – туфури, мразним процесом разривене тресавске површине, солифлукционе терасете, травни прстенови, мигрирајући бусенови, нивационе и крашко-нивационе депресије. Пештерско поље, за Србију редак површински облик карстног рељефа, уврштен је у „Инвентар геонаслеђа Србије“ Завода за заштиту природе Србије и Националног савета за геонаслеђе Србије.

Пештерска висораван поседује изражене карактеристичне климатске особености. Припада субпланинској клими и захваљујући морфологији крашког поља познато је по веома ниским температурама ваздуха током зимских месеци, па се по томе Пештерска висораван може сматрати једним од најизраженијих полова хладноће у Србији. На станици Карајукића бунари је 26. јануара 2006. измерено -39,0C, што представља апсолутно најнижу температуру ваздуха икад забележену у Србији.

По значају природних вредности, Пештерско поље превазилази националне оквире, што се јасно види из чињеница да је ово подручје већ проглашено за „Подручје од међународног значаја за очување биљног света“ (IPA – Important Plant Area); „Подручје од међународног значаја за очување птица“ (IBA – Important Bird Area); „Одабрано подручје дневних лептира Србије“ (PBA – Prime Butterfly Areas in Serbia) и „Подручје влажних станишта од међународног значаја“ (Ramsar Convention – The Convention on Wetlands of International Importance).

У складу са наведеним карактеристикама предела, одређени су и циљеви заштите кроз:

- очување комплекса екосистема са пратећим биодиверзитетом и очување геодиверзитета;
- очување традиционалног начина живота који је у складу и равнотежи са околном природом, као и
- коришћење подручја за производњу здраве хране, екотуризам и рекреацију.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.