Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Парк природе “Голија”

Парк природе “Голија” налази се у југозападном делу Србије, обухвата подручје планина Голије и Радочела укупне површине од 75.183,00 ha. Сврстан је у I категорију заштите као природно добро од изузетног значаја.

Речне долине Моравица и Студеница на кривудавом путу од извора до ушћа просецају планински масив и раздвајају узвишења различитог облика и величине. Највиши врх Голије је Јанков камен (1833 m). Са њега, али и са Црног врха (1725 m), Радуловца (1785 m) и Бојевог Брда (1748 m) пружа се изузетан видик на пространства голијских шума, пашњака, ливада, али и даље на врхове Копаоника и обрисе Комова и Проклетија. Голија је једна од малобројних планина у Србији на којој су евидентиране, али не и поуздано утврђене глацијалне појаве.

Голија слободно може носити епитет ваздушне бање, у којој се разликују три климатска реона. Долински са брдским, обухвата просторе до 700 м н.в, а карактерише са умерено-континенталном климом модификованом утицајем околних планина. Прелазни, обухвата просторе између 700 и 1300 m н.в., са дугим и оштрим зимама и кратким, свежим летима. Зиме су са доста снежних падавина, а лета са топлим данима и свежим ноћима. Планински, обухвата подручје са надморском висином преко 1300 m, карактеришу га оштре и хладне зиме и кратка прохладна лета.

До сада је на Голији забележена 1091 врста живога света. Не треба занемарити ни податке о констатованих 117 врста и варијетата алги, 40 врста маховина (Bryophyta), 7 врста лишајева (Lichenes) и 75 врста гљива (Mycophyta).

Као што свако подручје има свој симбол и своје обележје, за Голију се слободно може рећи да је царство планинског јавора (Acer heldreichii) који овде гради своје најлепше и најочуваније лишћарске и лишћарско-четинарске шуме. Са аспекта заштите планинског јавора и његових заједница, од великог значаја је чињеница да је ова врста преживела ледено доба и да је у свом изворном облику данас фрагментарно очувана.

Због присуства 95 врста птица Голија је један од веома важних планинских орнитолошких европских центара. Њихово присуство у различитим типовима станишта, показује колико је разноврстан свет птица.

Jеж (Erinaceus concolor), алпска ровчица (Sorex alpinus), слепо куче (Spalax leucodon), пух лешникар (Muscardinius avellanarius), ласица (Mustela nivalis), мрки медвед (Ursus arctos) и вук (Canis lupus) само су неке од 22 врсте које су установљене на Голији. Од врста чији је лов дозвољен у оквиру ловишта емерница, Грабовица и Голија ту су срна (Capreolus capreolus), дивља свиња (Sus scrofa) и зец (Lepus europeus). Уз ласицу (Mustella nivalis), за коју је установљена трајна заштита на основу Закона о ловству, са аспекта заштите, и то као природне реткости значајно је још 9 врста, међу којима су и вук (Canis lupus), сиви пух (Myoxis glis), веверица (Sciurus europaea) и мочварна ровка (Neomys anomalus).

Због изузетне очуваности изворних природних (многобројни извори, развијена густа речна мрежа, разуђен рељеф, плодно земљиште, богат и разноврстан биљни и животињски свет), али и културних вредности, на предлог Завода за заштиту природе Србије, MAB/UNESCO комитет; у оквиру Парка природе Голија прогласио је Резерват биосфере Голија-Студеница, површине 53.804 ha.

(Уредба о заштити Парка природе „Голија“, Службени гласник РС бр. 45 од 20.07.2001.г.)

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.