НАЗИВ И ВРСТА ПРИРОДНОГ ДОБРА

Парк природе „Златибор“.

НАЦИОНАЛНА КАТЕГОРИЈА

I (прва) категорија – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја.

ПОВРШИНА

41.923,26 ha.

РЕЖИМ/И ЗАШТИТЕ

Режими заштите I (првог), II (другог) и III (трећег) степена.

ОПШТИНА/Е

Чајетина, град Ужице, Нова Варош и Прибој.

ПРЕТХОДНА ЗАШТИТА

Строги природни резрват „Парк шума“ („Сл. гл.НРС“, бр. 59/57),

Споменик природе „Црни бор Лира“ („Сл. гл. општине Нова Варош“, бр. 17/2002) и

Споменик природе „Три стабла црног бора - Доброселицa“ („Службени лист општине Чајетина“, бр. 5/2015).

АКТ О ЗАШТИТИ

Уредба о проглашењу Парка природе „Златибор“ („Службени гласник РС“ бр. 91/2017).

УПРАВЉАЧ

ЈП „Србијашуме“.

КРАТАК ОПИС (ОСНОВНЕ ПРИРОДНЕ И СТВОРЕНЕ ВРЕДНОСТИ)

Златибор je планина у југозападној Србији, у зони Старог Влаха. TO je заталасана планинска површ са које се уздижу благо заобљени врхови Торника, Чиготе и Муртенице. Највећи део заузима травната висораван, са непрегледним пашњацима и мањим скупинама стабала белог и црног бора, испресецана плитко усеченим долинама потока и река, ограничена узвишењима, оштрих, изломљених планинских форми са дубоким долинама и великим теренским нагибима, углавном под шумском вегетацијом.

У рељефу Златибора налази се 32 геоморфолошка објекта геонаслеђа од којих се могу издвојити атрактивне клисуре Увца, Крвавца и Гриже, као и прераст у Доброселици. На Листи објеката хидролошког наслеђа Србије налазе се 3 објекта: река Црни Рзав, водопад и слапови на Гостиљској реци и тресава Бијеле воде.

Подручје Златибора насељава 1.044 врста биљака, 98 врста дневних лептира, 18 врста водоземаца и гмизаваца, 154 врста птица и 38 врста сисара. Препознатљиве биљне врсте су старе, реликтне врсте: Epimedium alpinum (девет југовића), Eriophorum latifolium (ветрогон) и Hedera helix (бршљан). Доминирају аутохтоне шуме црног бора и мешовите шуме црног и белог бора. Значајно je присуство строго заштићене врсте Pinus heldreichii (муника). Велику фаунистичку вредност има Панчићев скакавац (Pyrgomorphula serbica) и Панчићев зрикавац (Isophya pancici). Од рибљих врста присутне су Hucho hucho (младица), Salmo trutta (поточна пастрмка) и Barbatula barbatula (бркица). Значајне су ретке и угрожене врсте птица грабљивица: Gyps fulvus (белоглави суп), Aquila chrysaetos (сури орао), Circaetus gallicus (орао змијар) и Falco peregrinus (сиви соко). Типичне врсте сисара на овом подручју су Capreolus capreolus (срна), Sus scrofa (дивља свиња), Canis lupus (вук), Ursus arctos (мрки медвед) и Lutra lutra (видра).

Посебну лепоту и препознатљивост подручју Златибора даје традиционалан начин живота становништва у старовлашком типу насеља, са дводелном брвнаром, као основним грађевинским обликом. Красе га и утврђена непокретна културна добра: Црква брвнара у Доњој Јабланици, Црква брвнара у Доброселци и Манастирски комплекс Увац, као и неколико евидентираних добара.