Праћење стања дивљих врста и типова станишта

Према Закону о заштити природе, праћење стања (мониторинг) је планско, систематско и континуално праћење стања природе, односно делова биолошке, геолошке и предеоне разноврсности, као део целовитог система праћења стања елемената животне средине у простору и времену.

Завод за заштиту природе Србије је уз управљаче заштићених подручја, јавна предузећа за газдовање шумама, кориснике ловишта и рибарских подручја, један од субјеката који се стара о строго заштићеним и заштићеним дивљим врстама и који је уједно и дужан да планира и спроводи мере и активности везано за праћење и управљање њиховим популацијама. Осим тога, Завод води евиденцију о начину и обиму коришћења, као и факторима угрожавања заштићених и строго заштићених дивљих врста ради утврђивања и праћења стања њихових популација, које укључује и дивље врсте чије је коришћење регулисано Законом о дивљачи и ловству („Службени гласник РС“, бр. 18/2010) и Законом о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда („Службени гласник РС“, бр. 128/2014).

Праћење стања еколошке мреже, које обухвата праћење стања станишта популација дивљих врста и типова станишта од посебног значаја за очување, врше Завод за заштиту природе Србије и Покрајински завод за заштиту природе у сарадњи са другим стручним и научним институцијама и управљачима.

Међу стручним пословима Завода на заштити природе и природних добара, који су дефинисани чланом 102. Закона о заштити природе, заштита биодиверзитета се спроводи и прађењем стања - мониторингом одређених станишта и популација ретких и угрожених биљних и животињских врста на територији Републике Србије. Током година, врши се мониторинг строго заштићених и заштићених врста биљака и животиња Парка природе „Сићевачка клисура“ и Специјалног резервата природе „Јелашничка клисура“; Госпине папучице (Cypripedium calceolus) у СРП „Сува планина“; истраживања младице (Hucho hucho) у западној Србији; мониторинг приоритетних врста (Натура 2000 врста) ихтиофауне у сливу Тимока; планинског мрмољка (Ichtyosaura alpestris) на простору власинског басена; грчке корњаче (Testudo graeca) на Пчињи и у прешевској долини, шарке (Vipera berus) на простору власинског басена, Бесне кобиле и планине Валози и шумске корњаче (Testudo hermanni) на подручју Јужне Mораве; мале чигре (Sternula albifrons) у доњем току Дрине и обичне чигре (Sterna hirundo) на подручју Велике Мораве код Параћина и Багрдана и у доњем току Дрине; сова (Strigiformes) у Србији уз контролу насељавања вештачких дупљи; лешинара (Aegypinae) у Србији; соколова (Falco peregrinus) и орлова у Србији, са циљем сузбијања и спречавања убијања и тровања јединки сивог сокола и орлова; мониторинг мрког медведа у Парку природе „Голија“; дивокозе (Rupicapra rupicapra) уз разматрање потенцијала и могућности реинтродукције/интродукције; мониторинг сушења смрчевих шума на подручју ПП „Стара планина“; сушења борових шума око Строгог резеврата природе „Јарешник“ на подручју општине Босилеград; сушења смршевих шума на подручју ПП „Голија“ итд.