У Београду 30. априла 1948. године, тачно пре 74 године започела је институционална заштита природе у Србији оснивањем Завода за заштиту природе Србије.
Као највиша државна стручна кућа за заштиту природе Завод реализује делатности у циљу проучавања и заштите природне баштине.
Заштита природних добара заснива се на истраживањима одређеног подручја, изради студије којом се утврђују категорије, мере и режими заштите. У Србији је на овај начин заштићено укупно 466 подручја која се простиру на 691.331 ha, што представља 7,81% територије Републике Србије. Завод за заштиту природе реализује пројекте заштите биљних и животињских врста, њихових станишта и екосистема и израђује Црвене листе и књиге угрожених врста. У Србији су строго заштићене 1.783 врсте, док је у статусу заштићених 860 врста.
Годину за нама обележила су постигнућа у заштиту природе од којих су најзначаjнија:
-повећање заштићене површине ревизијом и новом заштитом, за 15.000 хектара, и односи се на заштићена природна добра: Споменик природе „Дрворед храстова код Бачког Петровог Села”, Споменик природе „Калемегдански рт”, Предео изузетних одлика „Аде и одсеци код Сланкамена”, Споменик природе „Ковачевића пећина”, Предео изузетних одлика „Овчарско-кабларска клисура”, Предео изузетних одлика „Маљен”.
- завrшетак студија заштите природе за нова заштићена подручја: Заштићено станиште строго заштићене биљне врсте Hypecoum pseudograndiflorum (пољски кукурек),Заштићено станиште „Језеро Ћелије”, ,, Споменик природе „Сесалачка пећина” и Предео изузетних одлика „Ада Циганлија“.
- рад на проглашењу два нова национална парка у нашој земљи за која је Завод након вишегодишњих теренских истраживања и прикупљања података, израдио Студију заштите за Национални парк „Кучај-Бељаница” и завршио ревизију на основу које израђена Студија заштите за Национални парк „Стара планина”.
- истраживања на простору планине Јелице, Горњачке клисуре, Шалиначког луга, планине Златар, Лопатнице, парка у Гучи, барског и мочварног станишта на локалитету Ливаде, Беле реке.
- стручни надзор у 18 заштићених подручја у сврхе издавања услова заштите природе или по позиву управљача
- учешће у изради предлога подручја за европску мрежу заштите Натура 2000 подручја која су издвојена на основу анализе прикупљених података од стране ангажованих експерата овог пројекта и наставак теренских истраживања картирања типова станишта и врста.
- периодични извештај за Резерват биосфере „Голија – Студеница” за период 2011-2020. године који је достављен Министарству спољних послова, са циљем достављања Саветодавном комитету за резервате биосфере у Паризу.
- у издавачком опусу објављена су нова капитална издања у заштити природе, као што су монографије: „ Природна баштина Хиландара и Свете Горе“, „ Хиландар –лековито биље у Богородичином врту“, „Национални парк Тара – 40 година постојања“; приручници: „Одабране инвазивне стране врсте у флори Србије“, „Строго заштићене врсте дрвећа и жбунова у Србији“, „Теренска истраживања у ботаници – приручник са посебним освртом на Власинску висораван“, „Ихтиофауна и крајречна вегетација слива Тимока у Парку природе Стара Планина“. У циљу едукације и промоције природне баштине наше земље реализовани су бројни програми, како за школарце и студенте, тако и за најширу јавност.
Приоритет у заштити природе у наредном периоду биће даље повећање процента територије Србије под заштитом, како би достигли преко 12% заштићене територије, као и примена савремених европских стандарда у успостављању заштите и управљању заштићеним подручјима. Еколошке мреже представљају новији концепт у заштити природе, који се ослања на више међународних конвенција, а за Србију је посебно значајна Европска еколошка мрежа НАТУРА 2000, која се реализује кроз пројекте са ресорним министарством и ИПА пројекте.
Као највиша државна стручна кућа за заштиту природе Завод реализује делатности у циљу проучавања и заштите природне баштине.
Заштита природних добара заснива се на истраживањима одређеног подручја, изради студије којом се утврђују категорије, мере и режими заштите. У Србији је на овај начин заштићено укупно 466 подручја која се простиру на 691.331 ha, што представља 7,81% територије Републике Србије. Завод за заштиту природе реализује пројекте заштите биљних и животињских врста, њихових станишта и екосистема и израђује Црвене листе и књиге угрожених врста. У Србији су строго заштићене 1.783 врсте, док је у статусу заштићених 860 врста.
Годину за нама обележила су постигнућа у заштиту природе од којих су најзначаjнија:
-повећање заштићене површине ревизијом и новом заштитом, за 15.000 хектара, и односи се на заштићена природна добра: Споменик природе „Дрворед храстова код Бачког Петровог Села”, Споменик природе „Калемегдански рт”, Предео изузетних одлика „Аде и одсеци код Сланкамена”, Споменик природе „Ковачевића пећина”, Предео изузетних одлика „Овчарско-кабларска клисура”, Предео изузетних одлика „Маљен”.
- завrшетак студија заштите природе за нова заштићена подручја: Заштићено станиште строго заштићене биљне врсте Hypecoum pseudograndiflorum (пољски кукурек),Заштићено станиште „Језеро Ћелије”, ,, Споменик природе „Сесалачка пећина” и Предео изузетних одлика „Ада Циганлија“.
- рад на проглашењу два нова национална парка у нашој земљи за која је Завод након вишегодишњих теренских истраживања и прикупљања података, израдио Студију заштите за Национални парк „Кучај-Бељаница” и завршио ревизију на основу које израђена Студија заштите за Национални парк „Стара планина”.
- истраживања на простору планине Јелице, Горњачке клисуре, Шалиначког луга, планине Златар, Лопатнице, парка у Гучи, барског и мочварног станишта на локалитету Ливаде, Беле реке.
- стручни надзор у 18 заштићених подручја у сврхе издавања услова заштите природе или по позиву управљача
- учешће у изради предлога подручја за европску мрежу заштите Натура 2000 подручја која су издвојена на основу анализе прикупљених података од стране ангажованих експерата овог пројекта и наставак теренских истраживања картирања типова станишта и врста.
- периодични извештај за Резерват биосфере „Голија – Студеница” за период 2011-2020. године који је достављен Министарству спољних послова, са циљем достављања Саветодавном комитету за резервате биосфере у Паризу.
- у издавачком опусу објављена су нова капитална издања у заштити природе, као што су монографије: „ Природна баштина Хиландара и Свете Горе“, „ Хиландар –лековито биље у Богородичином врту“, „Национални парк Тара – 40 година постојања“; приручници: „Одабране инвазивне стране врсте у флори Србије“, „Строго заштићене врсте дрвећа и жбунова у Србији“, „Теренска истраживања у ботаници – приручник са посебним освртом на Власинску висораван“, „Ихтиофауна и крајречна вегетација слива Тимока у Парку природе Стара Планина“. У циљу едукације и промоције природне баштине наше земље реализовани су бројни програми, како за школарце и студенте, тако и за најширу јавност.
Приоритет у заштити природе у наредном периоду биће даље повећање процента територије Србије под заштитом, како би достигли преко 12% заштићене територије, као и примена савремених европских стандарда у успостављању заштите и управљању заштићеним подручјима. Еколошке мреже представљају новији концепт у заштити природе, који се ослања на више међународних конвенција, а за Србију је посебно значајна Европска еколошка мрежа НАТУРА 2000, која се реализује кроз пројекте са ресорним министарством и ИПА пројекте.
