Основне информације о биодиверзитету Србије

Према литературним подацима, територију Републике Србије карактерише велика генетичка, специјска и екосистемска разноврсност, иако диверзитет врста још увек није у потпуности истражен и документован. До сада је регистровано око 44 200 врста и подврста, а процењује се да је укупан број таксона око 60 000. О броју прокариотских врста (царство Monera) не постоје прецизни подаци, а углавном је непозната и разноврсност најхетерогенијег царства Protista. Доступне су ограничене информације о разноврсности слатководних алги (1 400 врста) и амеба са љуштурама (Rhizopoda) (236 врста), док подаци о другим групама протозоа и воденим и слузавим гљивама нису достипни (Радовић & Козомара, 2011, Стратегија биолошке разноврсности Републике Србије за период од 2011. до 2018. године „Службени гласник РС“, бр. 13/2011). Евидентирано је 586 врста лишајева (Lichenes) (Радовић & Козомара, 2011), а у односу на развноврсност гљива из царства Fungi, описано је око 1 300 врста макромицета (Macromycetes) (Ivančević, 2006; Мијовић и сар., 2012), с тим да су процене да их у Србији има између 3 000 и 6 000 врста (Радовић & Козомара, 2011). Из царства Plantae регистровано је око 800 врста маховина (Bryophyta) (654 правих маховина, 120 јетрењача и 1 рожњача) (Sabovljević et al., 2008) и 3 730 аутохтоних таксона васкуларне флоре, уз претпоставку да се њихов укупан број креће између 3 900 и 4 000 (Томовић, 2007).

Сматра се да у Србији има између 700 и 800 биљних заједница, балкански ендемити чине 14,94% флоре Србије (547 врста), док локалне ендемичне врсте чине 1,5% (59 врста) (Радовић & Козомара, 2011).

У односу на разноврсност врста у оквиру царства животиња (Animalia), најмање су проучени бескичмењаци (Invertebrates), са оквирном проценом да их је у Србији присутно око 12 000 (Мијовић и сар., 2012). Познати су подаци за 139 врста ваљкастих црва (Nematodes), 18 врста из групе Anostraca, Notostraca и Conchostraca и 33 врсте Amphipoda (Радовић & Козомара, 2011). Познати су и подаци за око 98 врста риба и колоуста (Osteichthyes и Cephalaspidomorphi) (Simonović, 2001; Kotlík et al., 2002; Šipoš et al., 2004; Cvijanović et al., 2005; Миљановић и сар., 2007), 19 врста водоземаца (Amphibia) (Vukov et al., 2013), 26 врста гмизаваца (Reptilia) (Tomović et al., 2014), 352 врста птица (Aves), од чега 249 птица гнездарица (Шћибан и сар., 2015) и за 95 врстa сисара (Mammalia) (Савић и сар., 1995; Пауновић и сар., 2011).

У односу на наведене податке о разноврсности присутних врста, Балканско полуострво је један од 153 центара светског биодиверзитета, а високопланинска и планинска област наше земље, као део Балканског полуострва, један је од 6 центара европског биодиверзитета (Стевановић & Васић, 1995). Иако Србија заузима површину од 88 361 km2 односно 0,82% од европског континента, чија је површина 10 180 000 km2 (https://en.wikipedia.org/wiki/Europe), у Србији је присутно:

- 44,4% бриофита (маховине, јетрењаче и рожњаче) Европе (где је забележено око 1 800 врста бриофита) (Hill et al., 2006);
- 18,6% европске васкуларне флоре (више од 20 000 врста, Bilz et al., 2011);
- 12% бескичмењака (око 100 000 врста, https://en.wikipedia.org/wiki/Fauna_of_Europe# cite_note-11);
- 16,25% фауне риба (603 врсте, Kottelat & Freyhof, 2007; Freyhof & Brooks, 2011);
- 15,46% фауне водоземаца и гмизаваца (291 врста), од чега је присутно 20,88% водоземаца (91 врста) и 13% гмизаваца (200 врста, Arnold & Ovenden, 2002);
- 66% фауне птица (533 врсте у Европи, BirdLife International, 2015) и
- 43,4% копнене фауне сисара Европе (219 врста, http://biodiversity.europa.eu/ topics/species/mammals).

Током 2009. године је донет Закон о заштити природе („Службени гласник РС“, бр. 36/2009, 88/2010, 91/2010, 14/ 2016 и 95/2018 - други закон) који је био основ и за доношење Правилника о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива („Службени гласник РС“, бр. 5/2010 и 47/2011, 32/2016 и 98/2016), на чијим листама су се под одређеним режимом заштите нашле скоро све врсте птица, водоземаца и гмизаваца, велики број сисара, инсеката (нарочито дневних лептира и тврдокрилаца) и биљака, а први пут су под заштиту стављене и одређене врсте алги, маховина, гљива и лишајева. У статусу строго заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива проглашено је укупно 1.759 врста, и то 1.032 врсте животиња, 75 врста гљива и лишајева, 627 врста биљака и 25 врста алги, док је у статусу заштићених дивљих врста проглашено укупно 854 врста, од чега је 258 врста животиња, 37 врста гљива и 559 врста биљака.

С једне стране, овако велики број врста, чије популације и станишта треба да се очувају у што повољнијем стању, последица је усаглашавања националног законодавства са међународним уговорима на европском и светском нивоу. С друге стране, све већи степен загађења ваздуха, воде и земљишта и нарушавања природе, уз глобалне климатске промене и утицај човека, који се огледа кроз нерационалну експлоатацију природних ресурса, непланску урбанизацију и изградњу инфраструктуре, неконтролисано уношење страних врста у слободну природу итд., све више доводе до уништавања природних станишта и угрожавања многобројних биљних и животињских врста до те мере да им је смањена бројност популација у природи или да им прети опасност да ишчезну из Србије.

Уз примену одредби Конвенције о биолошкој разноврсности (Закон о проглашењу Закона о потврђивању Конвенције о биолошкој разноврсности „Службени лист СРЈ - Међународни уговори“, бр. 11/2001) и Рамсарске конвенције (Уредба о ратификацији Конвенције о мочварама које су од међународног значаја, нарочито као станишта птица мочварица „Службени лист СФРЈ“, бр. 9/1977), усаглашавање националног законодавства са међународним уговорима односи се на заштиту и очување највреднијих и најугроженијих врста и станишта који се налазе на листама ратификованих докумената, као и уоквиру прописа из области заштите природе у Европској Унији:

- Бернска Конвенција (Закон о потврђивању Конвенције о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта „Службени гласник РС - Међународни уговори“, бр. 102/2007);
- Бонска Конвенција (Закон о потврђивању Конвенције о очувању миграторних врста дивљих животиња „Службен гласник РС - Међународни уговори“, бр.102/2007);
- ЦИТЕС Конвенција (Закон о потврђивању Конвенције о међународном промету угрожених врста дивље фауне и флоре „Службени лист СРЈ - међународни уговори“, бр. 11/2001);
- Директива стаништима (Директива Савета 92/43/ЕЕЗ о очувању природних станишта и дивље фауне и флоре);
- Директива о птицама (Директива Савета 79/409/ЕЕЗ и 2009/147/ЕК о очувању дивљих птица) и
- ЕУ Уредба о промету (Уредба Савета 338/97 ЕК о заштити дивље фауне и флоре и регулисању њихове трговине),

Одређене врсте гљива, биљака и животиња које се налазе на листама Правилника о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, заштићене су и Уредбом о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне („Службени гласник РС“, бр. 31/2005, 45/2005, 22/2007, 38/2008, 9/2010, 69/2011 и 95/2018 - други пропис) са циљем да се регулише сакупљање одређених економски значајних дивљих врста ради заштите њихових популација од прекомерне и неконтролисане експлоатација из природе. На списку Уредбе налази се укупно 97 врста, међу којима су 63 биљне врсте, 10 врста лишајева, 15 врста гљива и 9 врста животиња. Сакупљање ових врста из природе може да се врши у комерцијалне сврхе, уз дозволу министарства надлежног за послове заштите животне средине, према претходно прибављеном мишљењу Завода за заштиту природе Србије и Покрајинског завода за заштиту природе (уколико се односи на сакупљање на територији Војводине). За све ове врсте се на годишњем нивоу одређују дозвољене количине/контигенти и време када се могу сакупљати, а доноси се и Наредба о забрани сакупљања заштићених врста дивље флоре и фауне за сваку годину посебно („Службени гласник РС“, бр. 17/2010 и 58/2010, 24/2011, 24/2012, 21/2013, 23/2014, 22/2015, 29/2016, 17/2017, 18/2018 и 13/2019), којом се за поједине врсте забрањује сакупљање на територији читаве Републике Србије или на неком њеном подручју у оквиру одређеног региона.

У складу са Законом о заштити природе регулисан је и прекогранични промет угрожених и заштићених дивљих врста биљака и животиња, њихових делова и деривата. Правилником о прекограничном промету и трговини заштићеним врстама („Службени гласник РС“, бр. 99/2009 и 6/2014), обухваћене су врсте које се налазе на листама Правилника о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, листама ЦИТЕС Конвенције и листама ЕУ Уредбе о о промету. Овим Правилником прописани су услови под којима се обавља увоз, извоз, унос, износ или транзит, трговина и узгој одређених дивљих врста. Дефинисани су и поступак издавања дозвола и других аката (потврде, сертификати, мишљења), документација која се подноси уз захтев за издавање дозвола, садржина и изглед дозволе, спискови врста, њихових делова и деривата који подлежу издавању дозвола или других аката, врсте, њихови делови и деривати чији је увоз односно извоз забрањен, ограничен или обустављен, изузеци од издавања дозволе, начин обележавања животиња или пошиљки; начин спровођења надзора и вођења евиденције и израда извештаја.

Фауна риба, мекушаца, ракова и других акватичних организама упоредо се штите и Законом о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда („Службени гласник РС“, бр. 128/2014 и 95/2018) који је донет у време када и Закон о заштити природе. У складу са поменутим Законом донета је Наредба о мерама за очување и заштиту рибљег фонда („Службени гласник РС“, бр. 56/2015 и 94/2018) којом је, између осталог, установљен трајни ловостај, односно потпуна забрана излова за 26 врста риба, све врсте колоуста и за 2 врсте ракова. За 17 врста риба је утврђена забрана лова у одређеном периоду и неограничени лов алохтоних врста риба, лов и промет за 24 врсте риба и једну врсту шкољке испод прописаних величина, а ограничио се и дневни улов рекреативних риболоваца (у комадима за поједине врсте риба или у односу на укупну тежину уловљених примерака).

Заштита, управљање, лов, коришћење и унапређивање популација ловостајем заштићених врста дивљачи регулисани су Законом о дивљачи и ловству („Службени гласник РС” бр. 18/2010 и 95/2018 – други закон) и подзаконским актом – Правилником о проглашавању ловостајем заштићених врста дивљачи („Службени гласник РС“, бр. 9/2012, 31/2013, 55/2015, 67/2015 и 75/2016). Овим Правилником су утврђени ловостајем заштићене врсте дивљачи, трајање ловне сезоне на ловостајем заштићене врсте дивљачи и мере заштите и регулисања бројности популација трајно заштићених и ловостајем заштићених врста дивљачи. Ловостајем је обухваћено 7 заштићених врста крупне дивљачи, 35 врста ситне дивљачи (12 врста длакаве дивљачи и 23 пернате дивљачи) и 3 врсте крупне звери. Осим тога, 7 врста сисара и 10 врста птица представљају трајно заштићене врсте дивљачи.

Према Стратегији развоја шумарства Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 59/2006), основни интерес Србије је очување и унапређење веома богатог биолошког диверзитета садржаног, пре свега, у шумским екосистемима. Шумски екосистеми су изграђени од око 250 аутохтоних дрвенастих врста које према географско-флорним елементима припадају средњо-европском, понтском и медитеранском елементу, а посебан значај у оквиру шумских ресурса има присуство 88 дивљих дрвенастих воћних врста. Имајући у виду значај и улогу шума, као и њихову општекорисну функцију у очувању биодиверзитета и очувању генофонда шумског дрвећа и осталих врста у оквиру шумске заједнице, овде се помиње и Закон о шумама („Службени гласник РС“, бр. 30/2010, 93/2012, 89/2015 и 95/2018 – други закон). Овим Законом, између осталог, уређује се и очување, заштита, планирање, гајење и коришћење шума и располагање шумама и шумским земљиштем.