Црвене листе и црвене књиге

Црвене листе и црвене књиге су интегративне публикације у којима се приказују одлике врста или група, угрожених на националном, регионалном или светском нивоу. Оне обухватају врсте које се према међународним критеријумима налазе на ивици опстанка или су у толикој мери угрожене да им прети изумирање у блиској будућности. Црвене листе и црвене књиге угрожених дивљих врста са локалитетима на којима се налазе, бројношћу популација и степеном угрожености, утврђује Министарство заштите животне средине, на предлог Завода за заштиту природе Србије, а у сарадњи са осталим стручним и научним институцијама.

Црвеним књигама обично претходе црвене листе које представљају први корак ка институционалној заштити одређене групе организама. Прва листа урађена за ове просторе се односи на кичмењаке и то је Прелиминаран списак врста за црвену листу кичмењака који је објављен у часопису „Заштита природе“ 1990-1991. године, а чији су аутори Воислав Васић, Георг Џукић, Драга Јанковић, Наталија Симонов, Борис Петров и Иво Савић. На овом списку, који је био нека врста полазне основе за рад на црвеним књигама кичмењака Србије, обухватио је потенцијалне врсте за које су предузете или треба да се предузму мере заштите и очувања. Међу њима се налази једна врста колоуста и 29 врста риба (као што су моруна, кечига, јесетра, харинге, липљен, црнка, штука, шаран, бркица, чиков, јегуља, манић, смуђеви, вретенари), 22 врсте водоземаца (даждевњаци, мрмољци, све врсте жаба), 21 врста гмизаваца (корњаче, гуштери и змије), 72 врсте сисара, као и велики број птица (353 врсте).

Прва књига која се бавила темом биодиверзитета у којој су приказане и одређене категорије угрожености је Биодиверзитет Југославије са прегледом врста од међународног значаја из 1995. године, чији су уредници др Владимир Стевановић и др Воислав Васић. Када је реч о црвеним књигама, оне имају практичан значај чији је крајњи циљ поновно успостављање нарушених механизама опстанка популација угрожених врста. То су специјализоване публикације и садрже скоро све неопходне податке који могу да послуже у заштити врста и њихових станишта.

Прва Црвена књига је Црвена књига флоре Србије 1 – ишчезли и крајње угрожени таксони, објављена 1999. године. Ова монографија о угроженим биљним врстама у нашој земљи, чији је уредник др Владимир Стевановић, резултат је вишегодишњег рада и искуства 30 ботаничара из Србије. У публикацији је дат статус 171 угроженог биљног таксона (врста и подврста), што чини око 5% укупне флоре Србије, место налаза, узроци њиховог ишчезавања и угрожености и предлог мера њихове заштите. У односу на укупан број ишчезлих и крајње угрожених таксона, 4 таксона је неповратно изгубљено из светског генофонда, јер су представљали ендемичне врсте чији се ареал налазио само на територији Србије (крагујевачки слез, врањски слез, безчекињаста удовичица и моравски орашак), док 46 таксона више не живи у Србији, али се и даље могу наћи у суседним државама или у ex situ условима као што су ботаничке баште. Крајње је угрожено 121 врста и постоји опасност да са великом вероватноћом у блиској будућности нестану са наших простора или из света, ако им се не посвети одговарајућа пажња у смислу заштите, очувања и унапређења њихових популација у природи.

Неколико година касније, односно 2003. године, у издању Завода, објављена је и друга Црвена књига – Црвена књига дневних лептира Србије – Lepidoptera: Hesperioidea i Papilionoidea, аутора др Предрага Јакшића. Ова књига садржи анализу 57 врста лептира које чине 34% фауне лептира Србије, међу којима једна има статус ишчезле врсте, 22 су угрожене, 24 рањиве, 7 имају статус ретких врста и 3 које нису угрожене. Поред ишчезлог фрушкогорског белца, међу најугроженијим су и Алпијска хисперида, ластин репак, чипкасти белац, Старопланинска и Проклетијска еребија, Аполонов лептир, зановетак, мали и модри преливац, мрки шаренац и Инова седефица. Након 12 годинa, Завод за заштиту природе Србије је, у сарадњи са Биолошким факултетом Универзитета у Београду, издао прве две црвене књиге кичмењачке фауне. Под називом Црвена књига фауне I – Водоземци, 2015. године је објављена публикација у којој је процењен статус за 10 врста водоземаца (пет врста репатих водоземаца - црни даждевњак, планински мрмољак, обични велики мрмољак, подунавски велики мрмољак и Бурешов дугоноги велики мрмољак и пет врста безрепих водоземаца - обична чешњарка, Сиријска чешњарка, мала зелена жаба, грчка жаба и жаба травњача), које представљају 47% фауне водоземаца у Србији у односу на укупно евидентирану 21 врсту. На изради ове црвене књиге, која садржи и детаљне информације о значењу и значају црвених књига, општим одликама и диверзитету водоземаца Балканског полуострва и Србије, о принципу рада и структури података коришћених за црвену књигу, о стаништима водоземаца, процени угрожености, факторима угрожавања и мерама заштите, учествовало је 11 аутора, а за уреднике су потписани др Милош Калезић, др Љиљана Томовић и др Георг Џукић.

Упоредо са овом публикацијом, 2015. године изашла је и Црвена књига фауне II – Гмизавци, у којој је приказан статус за 16 врста (3 врсте корњача - барска, Грчка и шумска корњача, 7 врста гуштера - Кочијев гекон, кратконоги гуштер, љускави гуштер, шумски гуштер, јужни зидни гуштер, степски гуштер, планински гуштер и 6 врста змија – степски смук, четворопруги смук, шилац, поскок, шарка и шарган), што представља око 75% од укупно регистроване 24 врсте гмизаваца у Србији. Структура публикације је иста као и за црвену књигу водоземаца, и у њеној изради је такође учествовало 11 аутора, док су уредници др Милош Калезић, др Љиљана Томовић и др Георг Џукић, а издавачи Биолошки факултет Универзитета у Београду и Завод за заштиту природе Србије.

Почетком 2019. године је објављена Црвенa књига фауне Србије III - Птице у издању Завода за заштиту природе Србије, Департмана за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду и Друштва за заштиту и проучавање птица Србије. У публикацији, која је резултат рада 36 аутора, дате су информације о значају црвених књига и историјском прегледу истраживања птица Србије, о општим одликама птица, њиховој угрожености и разноврсности, изворима и структури података за процену ризика од ишчезавања као и процену угрожености птица у Србији, о њиховим стаништима, факторима угрожавања и мерама заштите, као и преглед угрожених гнездећих и негнездећих популација заснован на бази података са више од 312.000 налаза које су прикупили сами аутори и бројни познаваоци птица. Укупно су обухваћена 352 поуздано забележена таксона у Србији до 2016. године, процењен је ризик од ишчезавања гнездећих популација 255 врста и негнездећих популација свих врста. У групи гнездећих популација, у статусу регионално ишчезлих таксона идентификовано је 14 врста, 15 критично угрожених, и по 22 угрожене и рањиве. У групи негнездећих популација, у статусу регионално ишчезлог таксона идентификована је једна врста, 4 критично угрожених, 14 угрожених и 17 рањивих врста. Процени статуса угрожености претходила је израда црвене листе, која броји 147 таксона.

У издању Завода за заштиту природе Србије и Департмана за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду је крајем 2018. године изашла Црвена књига фауне Србије IV Правокрилци чији су аутори Драган Павићевић, др Иво Караман и др Младен Хорватовић. У публикацији је, као и у осталим објављеним црвеним књигама, описан значај црвених књига и категорија и критеријума угрожености по IUCN-у, а дат је и приказ општих одлика и диверзитета правокрилаца Балканског полуострва, историјата истраживања правокрилаца у Србији, њихових станишта, фактора угрожавања и мера заштите. Дат је преглед 45 угрожених таксона правокрилаца у фауни Србије, међу којима су и једна регионално изумрла врста Bradyporus (Callimenus) macrogaster longicollis, 4 критично угрожене (као што је Панчићев скакавац), 3 угрожене и 27 рањивих врстаи 10 врста које имају статус готово угрожених врста.