Поводом обележавања Светског дана биодиверзитета Завод је у сарадњи са управљачем Специјалног резервата природе „Осредак”, Јавним комуналним предузећем Крушевац и Институтом за крмно биље, 20. маја организовао едукативни обилазак резервата. Овом приликом је представљена разноврсност биљног и животињског света овог јединственог подручја.
Полазећи од становишта да се заштита биодиверзитета најбоље спроводи очувањем станишта, представљен је значај специјалног резервата природе „Осредак”, који се налази дуж Западне Мораве у близини Крушевца и станиште је великог броја ретких и угрожених врста.
Догађај су отвориле градоначелница Крушевца, Јасмина Палуровић и директорка Јавног комуналног предузећа Крушевац, Снежана Радојковић, које су истакле значај овог неоткривеног бисера природе и најавиле даљи рад на програмима заштите и унапређења простора за рекреативни и еко туризам.
У едукативни обилазак простора ученике основних школа из Крушевца и Ћићевца, њихове родитеље, представнике Града и месних заједница, повели су стручни сарадници Завода за заштиту природе Србије и Института за крмно биље. Током обиласка учесници су имали прилику да упознају разноврсност вегетације и света птица.
Специјални резерват природе „Осредак” за заштићено подручје прогласила је 2020. године Влада Републике Србије, на основу студије заштите Завода за заштиту природе Србије, као природно добро од великог значаја. Специјални резерват природе „Осредак“ заштићен је како би се очувала мочварна станишта у долини Западне Мораве, која се састоје од сплета старих рукаваца, мртваја и десетине новонасталих језера, као и палеозојски кристаласти шкриљци високог степена метаморфизма. У резервату се налазе заједнице беле и крте врбе, беле и црне тополе, раките, угрожене биљне врста као што су жути локвањ, гроњасти шиљ, раставић и гавез. Подручје је посебно значајно и као станиште птица за које чини део коридора миграције и гнездилиште многих ретких и заштићених врста. Станиште је за водоземце, међу којима су: велика зелена жаба, крастава жаба и зелена крастава жаба, као и барске корњаче и змије - белоушке, рибарице и смука међу гмизавцима. На подручју специјалног резервата природе површине 245,75 hа установљени су режими II и III степена заштите.
Полазећи од становишта да се заштита биодиверзитета најбоље спроводи очувањем станишта, представљен је значај специјалног резервата природе „Осредак”, који се налази дуж Западне Мораве у близини Крушевца и станиште је великог броја ретких и угрожених врста.
Догађај су отвориле градоначелница Крушевца, Јасмина Палуровић и директорка Јавног комуналног предузећа Крушевац, Снежана Радојковић, које су истакле значај овог неоткривеног бисера природе и најавиле даљи рад на програмима заштите и унапређења простора за рекреативни и еко туризам.
У едукативни обилазак простора ученике основних школа из Крушевца и Ћићевца, њихове родитеље, представнике Града и месних заједница, повели су стручни сарадници Завода за заштиту природе Србије и Института за крмно биље. Током обиласка учесници су имали прилику да упознају разноврсност вегетације и света птица.
Специјални резерват природе „Осредак” за заштићено подручје прогласила је 2020. године Влада Републике Србије, на основу студије заштите Завода за заштиту природе Србије, као природно добро од великог значаја. Специјални резерват природе „Осредак“ заштићен је како би се очувала мочварна станишта у долини Западне Мораве, која се састоје од сплета старих рукаваца, мртваја и десетине новонасталих језера, као и палеозојски кристаласти шкриљци високог степена метаморфизма. У резервату се налазе заједнице беле и крте врбе, беле и црне тополе, раките, угрожене биљне врста као што су жути локвањ, гроњасти шиљ, раставић и гавез. Подручје је посебно значајно и као станиште птица за које чини део коридора миграције и гнездилиште многих ретких и заштићених врста. Станиште је за водоземце, међу којима су: велика зелена жаба, крастава жаба и зелена крастава жаба, као и барске корњаче и змије - белоушке, рибарице и смука међу гмизавцима. На подручју специјалног резервата природе површине 245,75 hа установљени су режими II и III степена заштите.
