Емералд еколошка мрежа

Конвенција Савета Европе о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта, познатија као Бернска конвенција (Convention on the Conservation of European Wildlife and Natural Habitats, Bern Convention) https://www.coe.int/en/web/bern-convention је обавезујући међународни правни инструмент у области очувања природе. Обухвата целокупну природну баштину европског континента, а протеже се и на неке државе Африке, као што су Буркина Фасо, Мароко, Тунис и Сенегал. Уз очување дивљих врста биљака и животиња и њихових природних станишта, циљ Бернске конвенције је и унапређење европске сарадње у овој области. Конвенција је усвојена у Берну (Швајцарска) 1979. године, на снагу је ступила 1982, а Србија ју је потписала 2007. године. - Закон о потврђивању Конвенције.

Саставни део Бернске конвенције су листе строго заштићених врста флоре (додатак I) и фауне (додатак II) и листа заштићених врста фауне (додатак III), за које је потребно да се предузму законодавне и административне мере како би се обезбедило очување њихових станишта. Осим тога, забрањена је употреба одређених средстава и методе убијања, заробљавања и других облика експлоатације за сисаре, птице и слатководне рибе (додатак IV).

Идеја Савета Европе о формирању европске еколошке мреже за очување станишта врста наведених у додацима Конвенције донета је 1989. године, а покренута 1996. године кроз Емералд програм и формирање Емералд еколошке мреже на територији свих потписница и држава посматрача Конвенције, а коју чине подручја од посебног интереса за очување (Areas of Special Conservation Interest, ASCIs).

Емералд мрежа се заснива на истим принципима као и мрежа Natura 2000 и формално се посматра као припрема за имплементацију Директиве о стаништима, односно Директиве о очувању природних станишта и дивљих биљних и животињских врста (Council Directive 92/43/EEC on the conservation of natural habitats and of wild fauna and flora, the Habitats Directive) у оквиру европских интеграција. Да би се обезбедила максимална подударност ова два процеса, усаглашаване су листе врста биљака и животиња наведених у додацима Конвенције са врстама са анекса Директиве о стаништима и Директиве о птицама, тј. Директиве о очувању дивљих птица (Directive 2009/147/EC of the European Parliament and of the Council on the conservation of wild birds, први пут донета1979. године – Council Directive 79/409/EEC).

Као резултат усаглашавања и основ за реализацију Емералд програма су Резолуција бр. 4 (1996, 2010) и Резолуција бр. 6 (1998, 2011) Сталног одбора Бернске конвенције (Standing Committee). Прва резолуција садржи листу угрожених природних типова станишта усаглашену са анексом I Директиве о стаништима, а друга даје попис биљних и животињских врста које захтевају посебне мере очувања њихових станишта, а које се налазе на анексу II Директиве о стаништима и анексу I Директиве о птицама.

За Емералд мрежу у Србији издвојено је 61 подручје као нарочито значајно за заштиту и очување дивљих биљних и животињских врста и њихових станишта према дефинисаним критеријумима за номинацију. Укупна површина потенцијалних Емералд подручја у Србији је 1.019.269,31 ha односно 11,54% територије Србије. Ова подручја су уједно и у оквиру еколошки значајних подручја еколошке мреже Србије.