Завод за заштиту природе Србије реализоваo је протекле године теренска истраживања подручја Великог Рзава у циљу валоризације простора и заштите.
Река Велики Рзав настаје у Мочиоцима у западном подножју планине Мучањ (1536 m), источно од планине Муртенице и јужно од Јавора. Формирају је Пресечка река која извире на обронцима планине Чемернице и Јамчица у селу Мочиоцима. Укупна дужина реке до ушћа у Моравицу у Ариљу износи 66,6 km. Долина Великог Рзава је клисурасто – кањонска (изразити кањонски делови су у области Округлице, Високе или на на потезу од Радошева до Крушчице), а одликује се и мањим меандрима и лактастим скретањима. Веће леве притоке су Мала река, Бела река, Катушница, Љубишница, Приштавица итд. док су десне малобројне од којих се издваја Мали Рзав. Осим флувијалног рељефа, срећу се и облици крашког рељефа, а занимљиво је да се у самој долини налази и извор термалне воде бање Високо. У непосредној близини је и Бања Роге.
Простор око реке Велики Рзав обухвата клисуру са њеним залеђем и представља морфолошку целину која чини мозаик различитих станишта. Географски положај, геолошка подлога, геоморфолошке и климатске карактеристике учиниле су да се овај простор, као део очуване природе, одликује специфичним биљним и животињским врстама. У вегетацијском смислу простор припада планинском појасу. На ширем простору око реке Велики Рзав јавља се шумска вегетација са алувијално-хидрофилним типовима шума, китњаково-грабовим, буковим и фригофилним четинарским шумама.
На основу резултата обављених истраживања одређена је прелиминарна граница природног добра и прелиминарне границе режима у категорији Специјални резерват природе. Будуће заштићено подручје Специјални резерват природе „Велики Рзав“ простираће се на територији пет општина: Ариље, Ивањица, Пожега, Чајетина, Нова Варош и Ужице. Завршетак студије заштите Специјални резерват природе „Велики Рзав“ планира се за ову годину.
Река Велики Рзав настаје у Мочиоцима у западном подножју планине Мучањ (1536 m), источно од планине Муртенице и јужно од Јавора. Формирају је Пресечка река која извире на обронцима планине Чемернице и Јамчица у селу Мочиоцима. Укупна дужина реке до ушћа у Моравицу у Ариљу износи 66,6 km. Долина Великог Рзава је клисурасто – кањонска (изразити кањонски делови су у области Округлице, Високе или на на потезу од Радошева до Крушчице), а одликује се и мањим меандрима и лактастим скретањима. Веће леве притоке су Мала река, Бела река, Катушница, Љубишница, Приштавица итд. док су десне малобројне од којих се издваја Мали Рзав. Осим флувијалног рељефа, срећу се и облици крашког рељефа, а занимљиво је да се у самој долини налази и извор термалне воде бање Високо. У непосредној близини је и Бања Роге.
Простор око реке Велики Рзав обухвата клисуру са њеним залеђем и представља морфолошку целину која чини мозаик различитих станишта. Географски положај, геолошка подлога, геоморфолошке и климатске карактеристике учиниле су да се овај простор, као део очуване природе, одликује специфичним биљним и животињским врстама. У вегетацијском смислу простор припада планинском појасу. На ширем простору око реке Велики Рзав јавља се шумска вегетација са алувијално-хидрофилним типовима шума, китњаково-грабовим, буковим и фригофилним четинарским шумама.
На основу резултата обављених истраживања одређена је прелиминарна граница природног добра и прелиминарне границе режима у категорији Специјални резерват природе. Будуће заштићено подручје Специјални резерват природе „Велики Рзав“ простираће се на територији пет општина: Ариље, Ивањица, Пожега, Чајетина, Нова Варош и Ужице. Завршетак студије заштите Специјални резерват природе „Велики Рзав“ планира се за ову годину.
