У Заводу за заштиту природе Србије 26. децембра 2019. одржан је VI скуп организација и институција за заштиту природе под називом „Партнерством ка заштити природе“, који је окупио представнике стручних, државних институција, научнике, управљаче заштићених подручја и еколошке организације цивилног сектора, у циљу представљања програма мониторинга био и гео диверзитета у заштићеним подручјима и могућности умрежавања стручних иституција кроз европске програме заштите природе.
Скуп је отворио и поздравну реч одржао руководилац Канцеларије Завода у Нишу, мр Данко Јовић, који је поздравио скуп у име директора Завода за заштиту природе Србије, мр Александра Драгишића.
Тематску презентацију у вези са приказивањем резултата мониторинга сова, медведа и вука у Националном парку „Копаоник“ и медведа у Парковима природе „Голија“ и „Златибор“ представили су стручни сарадници Завода Владан Бједов и Милош Радаковић. У презентацији је истакнуто да је током периода извршења пројекта констатована стабилна популација медведа, која је и у благом порасту у овим заштићеним подручјима, као и то да је у погледу динамике појава и пријава штета, смањен број пријава истих ове године. Мамолог Завода, Владан Бједов истакао је да је „реална претпоставка да је део разлога у томе што је урод шумских и других плодова ове године био уочљиво већи у односу на претходну, и да је услед активирања старог/новог хранилишта и интензивног одржавања већ постојећих, дошло до смањења одштетних захтева, као и самог обима причињених штета у домаћинствима, које чине медведи“. Истакао је и да ће у „наредном периоду у Националном парку Копаоник бити праћена пријава појаве три до четири чопора вукова“.
Активности у заштити геодиверзитета представљене су на примеру пројекта „Идентификација и евидентирање објеката геонаслеђа у Парку природе „Голије“, о коме је говорио стручни сарадник Завода, Милорад Кличковић.
Рад у области заштите подручја приказан је кроз пројекат реализован у сарадњи са Општином Сурдулица, и то на примеру заштите Предела изузетних одлика „Стрешер-Варденик“, о чему је говорио мр Данко Јовић, Руководилац канцеларије Завода у Нишу.
О новим могућностима заједничког рада у заштити и представљању природне баштине наше земље, кроз презентацију рада Природњачког центра у Свилајнцу, говорила је директорка Центра, Јасминка Луковић Јагличић, док су о могућности сарадње са цивилним сектором у истраживању природе, у име Биолошког друштва ПМФ-а „др Сава Петровић“ из Ниша, представили Димитрија Савић Здравковић, Марко Николић и Милош Поповић.
На скупу је истакнуто и то да, полазећи од приоритета у заштити природе, можемо истаћи да су у 2019. години проглашена три нова заштићена подручја: Споменик природе „Борачки крш“, Специјални резерват природе „Ртањ“ у централној Србији, као и заштићено станиште „Панчевачке аде“ у Војводини, и да је покренута процедура заштите за 25 подручја, од којих се као већа нова подручја за заштиту издвајају Паркови природе „Мојстирско-Драшке планине“, „Жељин“ и „Столови“, као и Предели изузетних одлика „Цер“, „Рајац“ и „Стрешер-Варденик“. Ту је и ревизија већ заштићених подручја Специјалног резервата природе „Увац“ и Предела изузетних одлика „Овчарско-Кабларска клисура“ и „Долина реке Пчиње“. У завршној фази је израда Студије заштите у оквиру ревизије Парка природе „Голија“ и студија заштите за језеро Ћелије.
Крајем 2020. године, када се заврши са теренским истраживањима, очекује се израда студије заштите у оквиру ревизије Парка природе „Стара планина“ и студије заштите Кањона долине Великог Рзава и Горњачке клисуре.
Проглашењем заштите подручја која су у процедури увећаће се тренутна површина под заштитом која износи 7,65% територије наше земље.
У 2019. години је настављено са реализацијом друге фазе пројеката „Успостављање еколошке мреже на територији Републике Србије“ и „Израда Црвене књиге флоре, фауне и гљива у Републици Србији, а започет је и пројекат „Успостављање еколошке мреже Европске уније NATURA 2000, као дела Еколошке мреже Републике Србије“. У децембру су потписани нови уговори са Биолошким факултетом Универзитета у Београду и Друштвом за заштиту и проучавање птица Србије из Новог Сада, и то за наставак реализације сва три наведена национална пројекта, а из буџета Републике Србије су предвиђена средства за финансирање и наредних фаза пројеката чија реализација се очекује и у периоду 2020-2021. године.
Главне активности у оквиру ових пројекта у наредној години су: унапређење базе података о дистрибуцији потенцијално угрожених врста Србије, припрема рукописа „Црвена књига фауне Србије V – Рибе“, унапређивање апликације за процену угрожености врста у Србији према IUCN критеријумима, израда генерализоване карте станишта Србије и сл.
Као приоритет у раду Завода у 2020. години, истиче се пројекат „Наставак подршке за имплементацију поглавља 27 у области заштите природе – NATURA 2000“, који од маја 2019. до маја 2021. године реализује EPTISA конзорцијум са циљем припреме подручја еколошке мреже NATURA 2000 у Србији.
У 2020. години ће стручни сарадници Завода заједно са осталим експертима радити на прикупљању теренских података о врстама и типовима станишта на 15 подручја, која ће у оквиру овог међународног пројекта бити препозната као потенцијално значајна за успостављање еколошке мреже Натура 2000.
Унапређење и реализацију главних тенденција у заштити природе стручно ће допуњавати даљи рад и ангажовање у спровођењу националног законодавства, међународних ратификованих конвенција, издавању решења и мишљења о условима заштите природе, преузимању и збрињавању строго заштићених и заштићених врста животиња, као и образовна и издавачка делатност.
Скуп је отворио и поздравну реч одржао руководилац Канцеларије Завода у Нишу, мр Данко Јовић, који је поздравио скуп у име директора Завода за заштиту природе Србије, мр Александра Драгишића.
Тематску презентацију у вези са приказивањем резултата мониторинга сова, медведа и вука у Националном парку „Копаоник“ и медведа у Парковима природе „Голија“ и „Златибор“ представили су стручни сарадници Завода Владан Бједов и Милош Радаковић. У презентацији је истакнуто да је током периода извршења пројекта констатована стабилна популација медведа, која је и у благом порасту у овим заштићеним подручјима, као и то да је у погледу динамике појава и пријава штета, смањен број пријава истих ове године. Мамолог Завода, Владан Бједов истакао је да је „реална претпоставка да је део разлога у томе што је урод шумских и других плодова ове године био уочљиво већи у односу на претходну, и да је услед активирања старог/новог хранилишта и интензивног одржавања већ постојећих, дошло до смањења одштетних захтева, као и самог обима причињених штета у домаћинствима, које чине медведи“. Истакао је и да ће у „наредном периоду у Националном парку Копаоник бити праћена пријава појаве три до четири чопора вукова“.
Активности у заштити геодиверзитета представљене су на примеру пројекта „Идентификација и евидентирање објеката геонаслеђа у Парку природе „Голије“, о коме је говорио стручни сарадник Завода, Милорад Кличковић.
Рад у области заштите подручја приказан је кроз пројекат реализован у сарадњи са Општином Сурдулица, и то на примеру заштите Предела изузетних одлика „Стрешер-Варденик“, о чему је говорио мр Данко Јовић, Руководилац канцеларије Завода у Нишу.
О новим могућностима заједничког рада у заштити и представљању природне баштине наше земље, кроз презентацију рада Природњачког центра у Свилајнцу, говорила је директорка Центра, Јасминка Луковић Јагличић, док су о могућности сарадње са цивилним сектором у истраживању природе, у име Биолошког друштва ПМФ-а „др Сава Петровић“ из Ниша, представили Димитрија Савић Здравковић, Марко Николић и Милош Поповић.
На скупу је истакнуто и то да, полазећи од приоритета у заштити природе, можемо истаћи да су у 2019. години проглашена три нова заштићена подручја: Споменик природе „Борачки крш“, Специјални резерват природе „Ртањ“ у централној Србији, као и заштићено станиште „Панчевачке аде“ у Војводини, и да је покренута процедура заштите за 25 подручја, од којих се као већа нова подручја за заштиту издвајају Паркови природе „Мојстирско-Драшке планине“, „Жељин“ и „Столови“, као и Предели изузетних одлика „Цер“, „Рајац“ и „Стрешер-Варденик“. Ту је и ревизија већ заштићених подручја Специјалног резервата природе „Увац“ и Предела изузетних одлика „Овчарско-Кабларска клисура“ и „Долина реке Пчиње“. У завршној фази је израда Студије заштите у оквиру ревизије Парка природе „Голија“ и студија заштите за језеро Ћелије.
Крајем 2020. године, када се заврши са теренским истраживањима, очекује се израда студије заштите у оквиру ревизије Парка природе „Стара планина“ и студије заштите Кањона долине Великог Рзава и Горњачке клисуре.
Проглашењем заштите подручја која су у процедури увећаће се тренутна површина под заштитом која износи 7,65% територије наше земље.
У 2019. години је настављено са реализацијом друге фазе пројеката „Успостављање еколошке мреже на територији Републике Србије“ и „Израда Црвене књиге флоре, фауне и гљива у Републици Србији, а започет је и пројекат „Успостављање еколошке мреже Европске уније NATURA 2000, као дела Еколошке мреже Републике Србије“. У децембру су потписани нови уговори са Биолошким факултетом Универзитета у Београду и Друштвом за заштиту и проучавање птица Србије из Новог Сада, и то за наставак реализације сва три наведена национална пројекта, а из буџета Републике Србије су предвиђена средства за финансирање и наредних фаза пројеката чија реализација се очекује и у периоду 2020-2021. године.
Главне активности у оквиру ових пројекта у наредној години су: унапређење базе података о дистрибуцији потенцијално угрожених врста Србије, припрема рукописа „Црвена књига фауне Србије V – Рибе“, унапређивање апликације за процену угрожености врста у Србији према IUCN критеријумима, израда генерализоване карте станишта Србије и сл.
Као приоритет у раду Завода у 2020. години, истиче се пројекат „Наставак подршке за имплементацију поглавља 27 у области заштите природе – NATURA 2000“, који од маја 2019. до маја 2021. године реализује EPTISA конзорцијум са циљем припреме подручја еколошке мреже NATURA 2000 у Србији.
У 2020. години ће стручни сарадници Завода заједно са осталим експертима радити на прикупљању теренских података о врстама и типовима станишта на 15 подручја, која ће у оквиру овог међународног пројекта бити препозната као потенцијално значајна за успостављање еколошке мреже Натура 2000.
Унапређење и реализацију главних тенденција у заштити природе стручно ће допуњавати даљи рад и ангажовање у спровођењу националног законодавства, међународних ратификованих конвенција, издавању решења и мишљења о условима заштите природе, преузимању и збрињавању строго заштићених и заштићених врста животиња, као и образовна и издавачка делатност.
