O Заводу за заштиту природе Србије
Завод за заштиту природе Србије је стручна установа која обавља делатност заштите и унапређења природне баштине Србије. Завод је основан 30. априла 1948. године као Завод за заштиту и научно проучавање природних реткости Народне Републике Србије.
Оснивање Завода уследило је након доношења законских прописа у области заштите природе, као што је Закон о заштити споменика културе и природњачких реткости Демократске Федеративне Југославије из 1945. године, али и на основу низа разговора, планирања и анализе различитих проблема заштите природе и општег стања живе и неживе природе Србије након Другог светског рата. Нарочити подстрек институционалном организовању у области заштите природе дао је рад професора и академика, др Синише Станковића. Оснивању Завода допринеле су и активности и залагања у овој области од стране Природњачког музеја из Београда, Института за екологију и биогеографију биолошке групе Природно-математичког факултета из Београда, Шумарског факултета из Београда итд.
Оснивање Завода уследило је након доношења законских прописа у области заштите природе, као што је Закон о заштити споменика културе и природњачких реткости Демократске Федеративне Југославије из 1945. године, али и на основу низа разговора, планирања и анализе различитих проблема заштите природе и општег стања живе и неживе природе Србије након Другог светског рата. Нарочити подстрек институционалном организовању у области заштите природе дао је рад професора и академика, др Синише Станковића. Оснивању Завода допринеле су и активности и залагања у овој области од стране Природњачког музеја из Београда, Института за екологију и биогеографију биолошке групе Природно-математичког факултета из Београда, Шумарског факултета из Београда итд.
Непосредно након оснивања Завода, у почетном периоду примене Закона о заштити споменика културе и природњачких реткости, донета су и прва акта о заштити природних вредности, заштићени су објекти живе и неживе природе, што је представљало израз јединства и јединствености природе Србије. На предлог Природњачког музеја, заштићен је Природни резерват „Острозуб“, првенствено због присуства стеноендемично реликтне биљне врсте зеленичета или ловорвишње (Prunus laurocerasus). Прво Решење о заштити Завод за заштиту и научно проучавање природних реткости донео је 1949. године, и оно се односило на заштиту водопада Велика и Мала Рипаљка на планини Озрен код Сокобање.
Првих година рада Завода послове заштите природе обављала је екипа од свега три стручњака, да би се, временом, Завод развијао као установа, али и усмеравао своју активност према заштити подручја, а не само заштити природних реткости, како је то у почетку установљено. Развијајући своје кадровске, организационе и инфраструктурне капацитете, временом је прерастао у данашњи Завод за заштиту природе Србије.
Садашња организација и оквир делатности Завода установљени су 1. априла 2010. године Одлуком Владе Републике Србије, на основу које је Завод организован са седиштем у Београду и Канцеларијом у Нишу. Дотадашња Радна јединица Завода у Новом Саду трансформисана је у Покрајински завод за заштиту природе, који је надлежан за заштиту природе на територији АП Војводине.
Дана 09. маја 2018. године, Завод за заштиту природе Србије је у Српској академији наука и уметности у Београду обележио 70 година рада и институционалне заштите природе у Србији. Исте године Завод је обележио још један значајан јубилеј - 20 година рада Канцеларије у Нишу, којом је проширена организациона мрежа институционалне заштите природног наслеђа у нашој земљи.
Поред теренских истраживања, пројеката заштите биодиверзитета и геодиверзитета, и других послова на заштити природе, Завод води јединствени Информациони систем за заштиту природе, Регистар заштићених природних добара, сакупља богату стручну литературну грађу у оквиру библиотеке отворене за јавност, издаје часопис „Заштита природе“ и друга штампана и електронска издања, организује образовне програме, промотивне манифестације и друго.
У оквиру вишедеценијске делатности Завода посебна пажња се одувек посвећивала успостављању и развијању сарадње са међународним организацијама и институцијама, научним и стручним установама, управљачима заштићених природних добара других земаља, као и бироима међународних конвенција, а са циљем размене искустава и знања у области заштите природе, као и примене савремених међународних принципа и стандарда у стратегији заштите природе Србије.
Завод је члан неколико најзначајнијих међународних организација за заштиту природе: Међународне уније за заштиту природе (International Union for Conservation of Nature - IUCN), Федерације паркова Европе (Europarc Federation) и Европске асоцијације за конзервацију геолошког наслеђа (The European Association for the Conservation of the Geological Heritage – ProGEO). Нарочито се успоставља и развија сарадња са државним, стручним и другим организацијама и институцијама у Словенији, Хрватској, Словачкој, Црној Гори, Северној Македонији и Републици Српској у оквиру Босне и Херцеговине. Завод, такође, учествује у Европској мрежи директора агенција за заштиту природе (ENCA - The European Nature Conservation Agency Heads Network), UNESCO-овој Светској мрежи геопаркова (UNESCO Global Geoparks Network), UNESCO-овом MаB програму „Човек и биосфера“ (Man and Biosphere), сарађује са PROWILDLIFE организацијом из Немачке, Светским фондом за природу (WWF), а учествује и у спровођењу ратификованих међународних конвенција (Рамсарска, Бернска, Бонска, CITES конвенција и Европска конвенција о пределу).
У оквиру сарадње са организацијама и институцијама из других земаља на пољу заштите природе и природних вредности, Завод је учествовао у реализацији низа пројеката који природу Србије укључују у светски систем заштите, као што су пројекти „Успостављање Емералд мреже у земљама југоисточне Европе“ и „Развој Емералд мреже у Републици Србији“, „Заштита биодиверзитета плавне долине басена реке Саве“, „Европски зелени појас“ (European Green Belt), „Динарски лук“ (Dinaric Arc Initiative), као и пројекат успостављања Резервата биосфере „Голија-Студеница“ 2001. године, као првог заштићеног добра у Републици Србији у оквиру UNESCO-овог програма Човек и биосфера (MaB). Завод је, такође, учествовао у поступку номинације делова НП „Фрушка гора“, НП „Тара“ и НП „Копаоник“ за проширену UNESCO-ову листу добара светске баштине, конкретно за добро под називом „Древне и нетакнуте букове шуме Карпата и других региона Европе“, које представља серијско и прекогранично добро светске природне баштине, и тренутно се простире у 12 европских држава. Завод је учествовао и у активностима у поступку номинације НП „Ђердап“ за Европску и Светску мрежу Геопаркова, уз подршку Министарства заштите животне средине и UNESCO-а. Осим наведеног, Завод има и активно учешће у раду Поткомитета MaB-а.
Првих година рада Завода послове заштите природе обављала је екипа од свега три стручњака, да би се, временом, Завод развијао као установа, али и усмеравао своју активност према заштити подручја, а не само заштити природних реткости, како је то у почетку установљено. Развијајући своје кадровске, организационе и инфраструктурне капацитете, временом је прерастао у данашњи Завод за заштиту природе Србије.
Садашња организација и оквир делатности Завода установљени су 1. априла 2010. године Одлуком Владе Републике Србије, на основу које је Завод организован са седиштем у Београду и Канцеларијом у Нишу. Дотадашња Радна јединица Завода у Новом Саду трансформисана је у Покрајински завод за заштиту природе, који је надлежан за заштиту природе на територији АП Војводине.
Дана 09. маја 2018. године, Завод за заштиту природе Србије је у Српској академији наука и уметности у Београду обележио 70 година рада и институционалне заштите природе у Србији. Исте године Завод је обележио још један значајан јубилеј - 20 година рада Канцеларије у Нишу, којом је проширена организациона мрежа институционалне заштите природног наслеђа у нашој земљи.
Поред теренских истраживања, пројеката заштите биодиверзитета и геодиверзитета, и других послова на заштити природе, Завод води јединствени Информациони систем за заштиту природе, Регистар заштићених природних добара, сакупља богату стручну литературну грађу у оквиру библиотеке отворене за јавност, издаје часопис „Заштита природе“ и друга штампана и електронска издања, организује образовне програме, промотивне манифестације и друго.
У оквиру вишедеценијске делатности Завода посебна пажња се одувек посвећивала успостављању и развијању сарадње са међународним организацијама и институцијама, научним и стручним установама, управљачима заштићених природних добара других земаља, као и бироима међународних конвенција, а са циљем размене искустава и знања у области заштите природе, као и примене савремених међународних принципа и стандарда у стратегији заштите природе Србије.
Завод је члан неколико најзначајнијих међународних организација за заштиту природе: Међународне уније за заштиту природе (International Union for Conservation of Nature - IUCN), Федерације паркова Европе (Europarc Federation) и Европске асоцијације за конзервацију геолошког наслеђа (The European Association for the Conservation of the Geological Heritage – ProGEO). Нарочито се успоставља и развија сарадња са државним, стручним и другим организацијама и институцијама у Словенији, Хрватској, Словачкој, Црној Гори, Северној Македонији и Републици Српској у оквиру Босне и Херцеговине. Завод, такође, учествује у Европској мрежи директора агенција за заштиту природе (ENCA - The European Nature Conservation Agency Heads Network), UNESCO-овој Светској мрежи геопаркова (UNESCO Global Geoparks Network), UNESCO-овом MаB програму „Човек и биосфера“ (Man and Biosphere), сарађује са PROWILDLIFE организацијом из Немачке, Светским фондом за природу (WWF), а учествује и у спровођењу ратификованих међународних конвенција (Рамсарска, Бернска, Бонска, CITES конвенција и Европска конвенција о пределу).
У оквиру сарадње са организацијама и институцијама из других земаља на пољу заштите природе и природних вредности, Завод је учествовао у реализацији низа пројеката који природу Србије укључују у светски систем заштите, као што су пројекти „Успостављање Емералд мреже у земљама југоисточне Европе“ и „Развој Емералд мреже у Републици Србији“, „Заштита биодиверзитета плавне долине басена реке Саве“, „Европски зелени појас“ (European Green Belt), „Динарски лук“ (Dinaric Arc Initiative), као и пројекат успостављања Резервата биосфере „Голија-Студеница“ 2001. године, као првог заштићеног добра у Републици Србији у оквиру UNESCO-овог програма Човек и биосфера (MaB). Завод је, такође, учествовао у поступку номинације делова НП „Фрушка гора“, НП „Тара“ и НП „Копаоник“ за проширену UNESCO-ову листу добара светске баштине, конкретно за добро под називом „Древне и нетакнуте букове шуме Карпата и других региона Европе“, које представља серијско и прекогранично добро светске природне баштине, и тренутно се простире у 12 европских држава. Завод је учествовао и у активностима у поступку номинације НП „Ђердап“ за Европску и Светску мрежу Геопаркова, уз подршку Министарства заштите животне средине и UNESCO-а. Осим наведеног, Завод има и активно учешће у раду Поткомитета MaB-а.
