У време постојања мезозојског океана Тетиса, пре око 200 - 300 милиона година, поједини простори на подручју Србије међусобно су били удаљени и по више хиљада километара. Снажни геодинамички покрети, нарочито у последњих 60 милиона година, у првом реду покрети скраћивања простора, убирање, субдуковање и други, учинили су да се веома разноврсне творевине океанског и морског дна, острвских архипелага, плиткоморске, па и праве континенталне творевине данас налазе једне преко других, или једне до других у склопу планинских венаца и других облика рељефа. Све животне средине имале су своје специфичне биљне и животињске форме чији се фосилни остаци, заједно са другим продуктима депозиционих средина, данас налазе у седиментима по многобројним локалитетима широм Србије.

Ово се на најбољи начин може доказати савременим чињеницима које показују да се на линији североисток – југозапад, од Ђердапа до границе са Црном Гором, данас, у сложеној геолошкој грађи, налазе творевине као што су:

➢ интраокеанске карбонатне платформе - ранији делови Африке
➢ творевине пространог дубоког дна великог Тетиског океана са остацима многобројних архипелага
➢ плитководне морске творевине северног обода Тетиса у алтернацији са правим копненим наслагама Европског континента.

Последица ових динамичких промена на Земљиној кори је то да наши терени данас садрже веома богате архиве разноврсних палеонтолошких докумената који, по разноврсности и богатству, чине особито геонаслеђе које заузима значајно место у светским размерама и какво се ретко може срести на тако малом простору.