Национални парк „Ђердап“ – Рамсарско подручје у процесу номинације

Граница предложеног Рамсарског подручја „Ђердап“ обухвата Национални парк „Ђердап“ и међународно значајно подручје за птице (Important Bird Area – IBA) „Мала Врбица“, које се налази ван граница Националног парка.

Највећи број влажних станишта је смештен у узводном делу Парка и настао је као резултат подизања нивоа воде узводно од бране и сталног плављења околних површина. Дунав са Ђердапском клисуром представља миграторни пут многих миграторних врста птица, а по свом значају на том путу се издваја локалитет Мала Врбица, због чега је и укључен у Листу међународно значајних подручја за птице (IBAs), подручја дефинисаних у оквиру програма који на светском нивоу води међународна организација BirdLife International.

Ђердапска клисура је највећа и најстарија водена пробојница у Европи која повезује водене басене запада и истока. Припада ретким пределима на нашем континенту како због присутног великог броја геолошких, палеонтолошких, геоморфолошких, климатских, едафских, флористичких, фитоценолошких, фитогеографских и фаунистичких специфичности, тако и културно-историјских и археолошких феномена. Подручје Ђердапа се одликује великом сложеношћу, издиференцираношћу и разноврсношћу шумске и жбунасте вегетације. Утврђено је присуство 57 шумских заједница од чега чак 40 заједница има реликтни карактер.

Укупно је забележено 1013 таксона васкуларне флоре, што чини нешто више од четвртине укупне флоре Србије. Диверзитет свих фаунистичких група је изузетан. Фауну сисара чини преко 50 врста, од чега је нарочито значајна богата фауна слепих мишева; присутно је око 23 врсте водоземаца и гмизаваца, а богату и разноврсну фауну риба, од којих већина живи у Ђердапском језеру и Дунаву, чини чак 61 врста. Од фауне инсеката најбоље је истражена фауна дневних лептира, која броји преко 100 врста, због чега је Ђердап сврстан у одабрана подручја за дневне лептире у Србији (Prime Butterfly Areas – PBAs). Међу животињским светом, најбогатија је фауна птица, која је представљена са око 170 врста, од којих су 110 гнездарице. Због разноврсности орнитофауне и присуства ретких, угрожених и од значаја за заштиту врста, подручје Националног парка „Ђердап“ је укључено у Листу међународно значајних подручја за птице (Important Birds Areas – IBAs).

Рамсарско подручје „Власина“

Власина је проглашена први пут за Предео изузетних одлика 2006. године, као заштићено подручје I (прве) категорије од изузетног значаја, док је на листи Рамсарских подручја од 2007. године. Разноврсност и специфичност биотопа Власинског подручја условили су велики диверзитет флоре, вегетације, фауне и екосистема који се одликују израженим степеном репрезентативности, аутохтоности и аутентичности природних карактеристика. Подручје представља станиште већег броја заштићених дивљих врста, као и природно-историјских феномена попут тресетних острва са уско специјализованим биоценозама.

У прилог значају овог подручја са аспекта заштите природе су висок степен биодиверзитета и присуство дивљих врста од значаја за заштиту, те је оно уврштено у међународно значајна подручја за биљке (Important Plant Areas – IPAs), као и у међународно значајно подручје за птице (Important Bird Areas – IBAs), а део природног добра се налази у оквиру одабраног подручја за дневне лептире (Prime Butterfly Areas – PBAs).

Један од најзначајнијих разлога за заштиту Власинског језера је његов богати животињски свет. Фауна Власинског подручја и поред претрпљених измена вишевековним антропогеним утицајима, садржи значајне елементе ретких и угрожених врста. Међу 12 врста водоземаца и 12 врста гмизаваца, на Власинском подручју посебан значај има чињеница да се на истом станишту могу наћи три врсте мрмољка: обични мрмољак (Triturus vulgaris), планински мрмољак (Ichtyosauria alpestris) и дугоноги мрмољак (Triturus karelinii), што је изузетно ретко. Богатство орнитофауне са 140 регистрованих врста птица, једна је од темељних вредности заштићеног подручја. Нарочито је вредна орнитофауна тресава, мочвара и влажних ливада, као и бројне миграторне врсте птица које користе велику водену површину језера за одмор и храњење у касну јесен и током зиме. Од посебног је значаја присуство глобално угрожених врста птица, попут патке њорке (Aythya nyroca) и вивка (Vanellus vanellus). До сада је на подручју Власине регистровано 28 врста фауне сисара, међу којима су и ретке и угрожене текуница (Spermophilus citellus) и видра (Lutra lutra), које се сматрају глобално угроженим, као и водена волухарица (Arvicola terrestris), врста угрожена на националном нивоу.

Васкуларну флору подручја Власине чини 956 таксона, док 219 биљних таксона представља флору власинске тресаве, искључујући маховине. Флора тресетишта одликује се присуством карактеристичних тресавских биљака као што су мочварна петопарница (Potentilla palustris), маљава бреза (Betula pubescens) и росуља (Drosera rotundifolia). Тресаве на Власини образује већи број тресавских асоцијација и у њиховом формирању пионирску улогу имају беле маховине из реда Sphagnum.

Рамсарско подручје „Пештерско поље“

Пештерско поље проглашено је за Специјални резерват природе 2015. године, као заштићено подручје I (прве) категорије, од међународног и националног, односно изузетног значаја, док је на листи Рамсарских подручја од 2006. године. СРП „Пештерско поље“ представља специфичан мозаик добро очуваних типова станишта, у највећој мери у оквиру влажних и акватичних екосистема, али и околних сувих и каменитих, као и полуприродних станишта. Главни типови водених и влажних станишта су нешумске тресаве, стални речни токови и сезонске слатководне мочваре са неорганским земљиштима. Рецентна вегетација је представљена вегетацијом пашњака и ливада, због чега цела област поприма карактеристике тзв. планинске степе. Шумска вегетација на Пештеру је данас крајње деградирана и сведена на мање енклаве, што је директно условљено антропогеним факторима, јер је човек на овим просторима већ вековима присутан развијајући екстензивно сточарство. Постоје индиције да су у предаграрној епохи Пештерску висораван одликовале простране четинарске и мешовите шуме.

Истраживањима флоре Пештерског поља констатовано је присуство 364 таксона васкуларних биљака, од чега је 14 ендемита Балканског полуострва, 37 ретких и угрожених биљних таксона, а посебну занимљивост представљају биљне врсте које су представници степске флоре попут ковиља (Stipa pennata), док је врста Scorzonera purpurea степски реликт, који је први пут у Србији и на Балканском полуострву откривен управо на овом подручју. Међу фаунистичким групама, велики диверзитет од 28 врста је констатован код вилинских коњица (Odonata), што износи готово половину до сада познатих врста у Србији. Фауна слатководних шкољки броји 10 врста, од којих је чак 7 нових за фауну Србије, док фауна слатководних пужева броји 15 врста, од којих су 3 врсте нове за фауну Србије, а врста Bythinella pesterica је као стеноендемит Пештерског поља нова за науку. Диверзитет фауне птица чини преко 120 до сада констатованих, углавном гнездећих врста, а Пештерско поље је важно одмориште на миграторној рути бројних миграторних врста птица. Гнездећа популација белих рода (Ciconia ciconia) која броји око 10 парова на самом Пештерском пољу, односно до 20 на ширем подручју, које се гнезде на великој надморској висини од преко 1000 m, представља реткост у европским размерама. На Пештеру се често могу видети белоглави супови (Gyps fulvus), чија се највећа гнездећа колонија у Србији налази у кањону реке Увац, који се налази око 30 km северно од Пештерског поља. Разлог томе је што простор Пештера где је присутно екстензивно гајење стоке, представља за њих повољан извор хране.

Овај простор је у складу са својим природним вредностима проглашен за међународно и национално значајно подручје за птице (Important Bird Area - IBA), међународно значајно подручје за биљке (Important Plants Area - IPA) и одабрано подручје за дневне лептире (Prime Butterfly Area - PBA).

О осталих 8 Рамсарским подручја (Горње Подунавље, Ковиљско – петроварадински рит, Лабудово окно, Лудашко језеро, Обедска бара, Слано копово, Стари Бегеј - Царска бара и Засавица), која се налазе на територији АП Војводине, више информација на http://www.pzzp.rs/rs/sr/zastita-prirode/podrucja-od-medunarodnog-znacaja/podrucja-sa-medunarodnom-zastitom.html.