Резервати биосфере
Oд стране Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization – UNESCO) 1971. године је покренут програм „Човек и биосфера“ (МаB програм – енг. Man and the Biosphere (MaB) Programme – http://www.unesco.org/new/en/natural-sciences/environment/ecological-sciences/man-and-biosphere-programme/). То је међународна иницијатива усмерена на успостављање функционалног модела заштите природе кроз остваривање складног односа људи и њихових развојних потреба са природом.У оквиру програма се успостављају Резервати биосфере (енг. Biosphere Reserves - http://www.unesco.org/new/en/natural-sciences/environment/ecological-sciences/biosphere-reserves/), као подручја изузетних природних и културних вредности, значајна за остваривање одрживе равнотеже између очувања биолошке разноврсности и културног наслеђа са једне стране и економског развоја са друге. У оквиру Резервата биосфере дефинисане су три међусобно повезане зоне од којих свака има улогу да испуни одређени циљ, са дефинисаним дозвољеним активностима:
• Централне зоне заштите (the core zones) имају за циљ дугорочно очување највреднијих подручја по основу предеоног, екосистемског, специјског и генетичког диверзитета; у овим зонама се спроводи режим строге заштите, чиме се знатно ограничавају људске активности;
• Заштитне зоне (the buffer zones) окружују или се наслањају на централне зоне заштите и имају за циљ да додатно допринесу њиховом очувању, уз примену активних мера заштите које су подржане спровођењем научних истраживања, различитих видова мониторинга, едукативних радионица и сл.;
• Прелазна подручја (the transition zones) су делови Резервата биосфере у којима се може обављати најшири спектар људских активности, и то у границама еколошки одрживог развоја људских заједница.
Резервати биосфере су међународно препозната заштићена подручја која формирају својеврсну мрежу на различитим нивоима, од регионалних до светских размера. Номинација и управљање овим резерватима је у надлежности државе на чијој територији се они налазе.
Тренутно, светска мрежа Резервата биосфере броји 686 Резервата лоцираних на територији 122 државе. Посебан вид Резервата биосфере представљају прекогранични Резервати биосфере, којих тренутно у целом свету има свега 20.
У Србији су до сада проглашена два Резервата биосфере, и то „Голија – Студеница“, који је проглашен 2001. године и „Бачко Подунавље“, који је проглашен 2017. године. У плану је и успостављање првог прекограничног Резервата биосфере у нашој земљи, који би обухватао Национални парк „Тара“ и Парк природе „Шарган - Мокра Гора“ у Републици Србији и Национални парк „Дрина“, који је недавно проглашен у Републици Српској (Босна и Херцеговина).
Резерват биосфере „Голија – Студеница“
Резерват биосфере „Голија-Студеница“ је први успостављени Резерват биосфере у Србији. Проглашен је 2001. године на основу природних вредности Парка природе „Голија“ као и културног наслеђа манастира Студеница из XII века, који се налази на UNESCO-овој листи Светске културне баштине. Резерват биосфере „Голија-Студеница“ покрива преко 70% територије Парка природе „Голија“, обухвата површину од око 54.000 ha на којој се налази већина највреднијих локалитета, како природних, тако и културних. Већи део Парка природе, као и Резервата биосфере, заузимају добро очувани шумски екосистеми.
Овај простор представља изузетан полигон за научни и образовни рад који такође пружа изванредне могућности развоја у смислу размене знања, развоја еко и етнотуризма и других видова одрживог развоја, формирања образовних капацитета, уз препознатљивост подручја на националном и глобалном нивоу. Резерват биосфере није само интересантан за истраживања у пољу природних наука, већ и за разне друштвене дисциплине које су усмерене на проналажење решења за одрживи развој.
Више на:
http://www.unesco.org/new/en/natural-sciences/environment/ecological-sciences/biosphere-reserves/europe-north-america/serbia/golija-studenica/
http://golija-studenica.srbijasume.rs/
Резерват биосфере „Бачко Подунавље“
Резерват биосфере „Бачко Подунавље“ налази се на крајњем северозападу наше земље, на територији АП Војводине и представља део једне од најочуванијих ритско-мочварних целина на читавом току Дунава, која се назива још и Европски Амазон. Овај Резерват обухвата површину од око 176.635 ha.
Више на:
http://www.unesco.org/new/en/natural-sciences/environment/ecological-sciences/biosphere-reserves/europe-north-america/serbia/backo-podunavlje/
http://www.pzzp.rs/rs/sr/mab/item/599-rezervat-biosfere-backo-podunavlje.html