O инвазивним страним врстама у Србији поводом Светског дана заштите озонског омотача
Београд, 05.08.2021.
Заштита и очување зелених површина, разноврсности екосистема и биодиверзитета један је од најзначајнијих елемената у борби за заштиту озонског омотача и смањење последица климатских промена. У циљу очувања аутохтоних биљних врста Завод за заштиту природе Србије објавио је приручник „Одабране инвазивне стране врсте у флори Србије“. Приручник представља грађу за израду националног прописа о спречавању уношења и ширења инвазивних страних врста и њиховом управљању.
Аутори књиге, Верица Стојановић, Ивана Бједов, Ивана Јовановић, Ивана Јелић, Драгица Обратов-Петковић, Марија Нешић и Драгана Недељковић приказали су 60 одабраних биљних таксона, од којих се 59 врста налази на Прелиминарном списку инвазивних врста у Србији од 2012. године, као и једну нову инвазивну страну врсту. У уводном делу публикације дато је објашњење шта су инвазивне врсте и њихов негативни утицај на биодиверзитет, екосистеме, екосистемске услуге и здравље човека. За сваку врсту дати су називи фамилије, најчешће коришћени синоними (према Euro+Med PlantBase), српски назив, енглески назив, опис, порекло врсте, станиште, распрострањење, мере контроле и сузбијања и литература. Књига је намењена свим заинтересованим странама, пре свега, за област заштите природе и биодиверзитета, као и за област шумарства, водопривреде, лова, риболова, пољопривреде и заштите животне средине, затим органима државне управе и локалне самоуправе, као и студентима факултета на којима се изучава заштита животне средине.
Инвазивне врсте су биљке, животиње и други организми пренети, случајно или намерно, из подручја где им је природно станиште на нову територију где нису расли у природи. То су врсте које се на новој територији брзо шире и угрожавају врсте које су на свом природном станишту. Ове врсте угрожавају биодиверзитет подручја у које су унете на генском, специјском и екосистемском нивоу.
Нашавши се на простору који је ван граница њиховог распрострањења (ареала), где немају природних непријатеља, њихова бројност се лако увећава на рачун домаћих (аутохтоних) дивљих врста које бивају „протеране“ са свог станишта због преклапања еколошких ниша.
Уобичајено је да инвазивне врсте, поред негативног деловања на природне екосистеме и биодиверзитет, имају и штетно дејство на економске прилике и људско здравље и животну средину.
Па ипак, нису све стране врсте инвазивне, већ само оне које потискују домаће врсте и имају негативан ефекат на животну средину и здравље људи. На подручју Европске Уније странима се сматра отприлике 12 000 врста биљака, животиња, гљива и различитих микроорганизама, од којих је 15% инвазивно. На основу процене њиховог утицаја на животну средину и економију Европе, сачињена је листа „100 најгорих“ страних организама у Европи, на којој се налазе: 54 стране врсте биљака, 49 бескичмењака, 40 кичмењака и шест врста гљива.
Према подацима Завода за заштиту природе Србије на подручју целе Србије наводи се 68 инвазивних врста биљака, а према Аначков et.al. (2013) на територији Аутономне покрајине Војводинe расту 152 инвазивне неофите, док у Извештају о инвазивним врстама у Србији (2015) постоји 318 страних врста биљака и животиња, од којих су 173 биљне врсте.
На ширење инвазивних врста могу утицати пољопривредне активности, регулисање речних токова, формирање мреже канала и др. У нашој земљи су се као најагресивније инвазивне врсте, које се јако брзо шире, истискују домаће врсте и заузимају простор, од дрвенастих врста показале американски јавор и багремац пореклом из Северне Америке, као и кисело дрво пореклом из Кине. Од зељастих врста то су амброзија која има највеће последице на здравље људи, циганско перје унешено као медоносна биљка, али која брзо постаје једина врста на ливадама на којима је раније било и више од 50 биљних врста, као и дивљи краставац који се хвата по дрвећу на коме узрокује оштећења. У новије време, тј. 2016. године, у Ковилову је регистрована као инвазивна врста и медвеђа шапа Сосновског која води порекло са Кавказа, а чије је ширење стављено под контролу правовременим деловањем стручних служби.
Најпрепоручљивија мера у спречавању ширења инвазивних врста јесте њихово механичко уклањање, док је хемијске мере, будући да могу имати негативне последице на биодиверзитет простора, потребно избегавати. Посебно значајна мера јесте ширење свести јавности и едукација становништва у вези са информисањем о врстама које желе да унесу у своју башту или двориште, а страног су порекла, као и ширење знања ради препознавања инвазивне врсте и обавештавања институција које могу организовати њихово уклањање.
Радом на очувању аутохтоног биодиверзитета и унапређења зелених површина значајно се доприноси борби за очување озонског омотача и, пре свега, ублажавању последица климатских промена.
Сваке године 16. септембра се у свету обележава Међународни дан заштите озонског омотача с циљем да се истакне значај његовог очувања. Циљ обележавања Дана заштите озонског омотача је и подизање опште свести о потреби заштите озонског омотача који чува свет на Земљи од штетних утицаја сунчевог зрачења, а важан је и за атмосферску расподелу температура и утиче на климу на Земљи.
Nisville GREEN zone / Зелена зона фестивала Нишвил
Ниш, 05.08.2021. Посетиоци Нишвил фестивала и ове године моћи ће да у оквиру фестивалске GREEN zone у нишкој тврђави код Водене капије од 11. до 15. августа у периоду од 19:00 до 23:00 часа спознају природне лепоте Србије у организацији Завода за заштиту природе Србије.
У оквиру Nisville GREEN zone биће реализован програм:
1. Зелени биоскоп – промотивни спотови о заштићеним подручјима и природи сваког дана од 21:00 - 22:30 часова.
2. „Инфо пулт за природу“ – представљањe издања Завода и промотивних материјала о природним добрима. У оквиру Инфо пулта, поред представника Завода, дежураће и управљачи Специјалног резервата природе „Увац“, Парка природе „Стара планина“, Парка природе „Сићевачка клисура“, Предела изузетних одлика „Лептерија-Соко град“, Споменика природе „Јелашничка клисура“, Споменика природе Церјанска пећина“, Специјалног резервата природе „Сува планина“, Специјалног резервата природе „Лалиначка слатина“ и Природњачког центра Свилајнац, сваког дана од 19:00-23:00 часова.
3. Уметничка радионица „Свет природе“ – део простора Зелене зоне биће направљен у форми образовне стазе на којој ће бити изложене картолине и експонати са врстама и пределима који су симбол природе југа Србије (Наталијина и српска рамонда, венерина влас, ловор вишња, грчка корњача, рис, водопад Рипаљка, као прво заштићено добро у Србији, Церјанска пећина, Стара планина, Сува планина, Сићевачка и Јелашничка клисура и сл). Посетиоци Зелене зоне фестивала имаће прилику да прикажу како они виде природу и покушају да нацртају или извајају своју омиљену врста или природно добра (За најбоље радове биће обезбеђени поклони - нека од публикација Завода), сваког дана од 19:30-20:30 часова.
4. Концерти за природу – У одређеном времском интервалу на Зеленој зони свираће група из дечје филхармоније Ниша, сваког дана од 20:30-21:00.
5. Максина лабораторија – представа са експериментима како настају и живе вулкани. На крају представе сарадници Природњачког центра Свилајнац поделиће наградне улазнице за посету Центру, у суботу од 19:00 до 22:00.
Програм Зелене зоне фестивала реализује Завод за заштиту природе Србије у сарадњи са Природњачким центром Свилајнац, Дирекцијом за изградњу града Ниша, Резерватом „Увац“ д.о.о. и ЈП „Србијашуме“.
Обележавање 4. Међународног дана предела у Србији
Министарство заштите животне средине, у сарадњи са ЈП ''Национални парк Ђердап'', Заводом за заштиту природе Србије и Шумарским факултетом Универзитета у Београду, обележиће Четврти међународни дан предела у Србији, у понедељак 12. октобра 2020. године у 11 часова у управној згради ЈП ''НП Ђердап''.
Република Србија је потписала и ратификовала Европску конвенцију о пределу (ЕКП) 2011. и на тај начин се придружила великом броју земаља (39) чланица Савета Европе. Савет Европе је тему предела одредио као важно поље европске политике. Предео је идентификован као део културне баштине, као културно и природно добро од директног значаја за квалитет живота.
Поводом обележавања 4. Међународног дана предела директор Завода за заштиту природе Србије, мр Александар Драгишић поручује да се „у процесу проглашавања заштићених подруја приликом валоризације простора за заштиту сагледавају предеоне карактеристике и вредности подручја. У систему заштићених подручја Србије, у категорији Предео изузетних одлика, тренутно имамо 21 подручје које је на простору од око 10% укупне територије заштићених подручја. Као најпознатија међу њима истичу се: Власина, Пчиња, Овчарско-Кабларска клисура, Камена Гора, Рајац, Озрен-Јадовник, Лептерија-Соко Град, Клисура реке Градац и друга.“ „Уважавајући у заштити природе интеракцију природног и културног наслеђа и улогу човека у настајању предела, од 2019. године у систему заштићених подручја налази се и прво добро проглашено за Културни предео, и то ПИО „Културни предео Тршић-Троноша“, истакао је директор Завода, мр Драгишић.
Светски дан предела установио је Савет Европе, указавши тако на значај очувања предела. Овогодишња тема Дана предела је „Примена Европске конвенције о пределу у секторским политикама“, тако да ће представници Министарства заштите животне средине, Националног парка Ђердап, Завода за заштиту природе и Шумарског факултета приказати досадашњи напредак у планирању и уређењу предела, а посебно њиховој интеграцији у просторно планску документацију и различите секторске стратегије и политике.
Више информација на сајту Савета Европе: https://www.coe.int/en/web/landscape/home
Не постоји документ о условима заштите природе за надлетања хеликоптера у СРП „Увац“
Услед непоштовања и занемаривања прописа које издаје надлежни Завод за заштиту природе Србије, а посебно у односу на обавезу прибављања услова заштите природе свих правних и физичких лица пре реализације било које активности у заштићеним подручјима, па и за ниско летење хеликоптерима у Специјалном резервату природе „Увац“, дошло је до узнемиравања и уништавања младих јединки белоглавих супова, ретке и строго заштићене врсте, чиме је учињена велика штета за природну баштину наше земље. Завод за заштиту природе Србије је категоричког става да хеликоптерима није дозвољено да лете ниско око колонија белоглавих супова. Заштита белоглавих супова, као темељних вредности на заштићеном подручју Увца, од ниских летова се може очувати само забраном летова хеликоптера, осим у посебним случајевима (у складу са легислативом, у случају пожара, елементарних непогода и удеса, у циљу заштите јавног здравља и јавне безбедности итд.). Забрана оваквих прелета утемељена је у Закону о заштити природе („Службени гласник РС“, бр. 36/2009, 88/2010, 91/2010–исправка, 14/2016 и 95/2018 - други закон) и Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива („Службени гласник РС“, бр. 5/2010, 47/2011, 32/2016 и 98/2016), где је дефинисано да се заштита строго заштићених дивљих врста, међу којима је и белоглави суп, спроводи забраном коришћења, уништавања и предузимања свих активности којима се могу угрозити дивље врсте и њихова станишта. Заштита белоглавих супова на територији Увца регулисана је и Уредбом о заштити Специјалног резервата природе „Увац“ („Службени гласник РС“, бр. 25/2006 и 110/2006), према којој је, између осталог, забрањено узнемиравање и уништавање птица, посебно белоглавог супа и осталих врста птица грабљивица и лешинара, као и кретање без пратње чувара или одобрења овлашћеног лица и боравак на обележеним местима на којима се белоглави суп и друге посебно значајне врсте птица гнезде и хране. Директорат цивилног ваздухопловства се, за потребе информисања учесника у ваздушном саобраћају о кретању и стаништима птица и областима са осетљивом фауном, обратио први пут Заводу за заштиту природе Србије 2010. године, а у континуитету и последњих пет година захтевима о достављању података и информација у вези са миграцијама и стаништима птица на територији Републике Србије, посебно у односу на подручја великих и значајних концентрација птица у Србији. Директорат цивилног ваздухопловства поседује податке Завода у вези са миграцијом птица на територији Србије, индикативну карту кретања и концентрације птица током миграције и картографски приказ значајних подручја за птице у Србији, где је јасно назначено да је део југозападне Србије подручје са значајном концентрацијом „осетљиве фауне“ (СРП „Увац“, СРП „Клисура реке Милешевке“ и СРП „Клисура реке Трешњице“). Осим тога, Директорат је и у Зборнику ваздухопловних информација (у прилогу) , у поглављу 2. Области са осетљивом фауном, на стр. ЕNR 5.6-2 од 24 APR 20 навео: „За све ваздухопловне активности изнад заштићених подручја природе неопходно је обратити се Заводу за заштиту природе Србије у Београду, односно Покрајинском заводу за заштиту природе у Новом Саду, са захтевом за издавање услова заштите природе у форми решења, у складу са члановима 9. и 57. Закона о заштити природе („Службени гласник РС“, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16 и 95/18-други закон)“. У прилогу Вам достављамо овај документ, са информацијом да се наведени извод налази на 144 страници. С тим у вези, Завод за заштиту природе Србије није добио ни један захтев који се односи на ваздухопловне активности, а самим тим ни један који би се односио на вожњу хеликоптерима, како на заштићеном подручју СРП „Увац“, тако ни на једном другом природном добру. Лажна информација, пласирана на друштвеној мрежи од стране представника Фонда за заштиту птица грабљивица, да су за прелет издати услови Завода за заштиту природе Србије, без претходне провере података и информација код надлежних институција, а превасходно Завода за заштиту природе Србије, говори о непрофесионалности и неетичком раду ове организације, будући да су и сами током реализације својих активности и пројеката на простору Резервата „Увац“ упознати са законском обавезом добијањe акта - услова заштите природе које су у обавези да прибаве од Завода за заштиту природе Србије. Посебно се ова непрофесионалност истиче из разлога што су у реализацији бројних активности у вези са истраживањима, заштите и промоције очувања дивљих врста птица, до сада увeк добијали пуну стручну и сваку другу врсту помоћи Завода за заштиту природе Србије. Како до даљег ширења неистинитих информација не би дошло, овим путем апелујемо на медије да траже верификацију података и текстова које преузимају од корисника друштвених мрежа, посебно од Фонда за заштиту птица грабљивица, с обзиром да често износе непроверене информације, и тиме успоравају и опструишу даљи рад на спречавању недозвољених активности које наносе штету у природи и уништавају дивље врсте. Овим путем молимо и чланове Фонда да се пре објављивања непроверених информација обрате Заводу, који, као и до сада, има добру сарадњу са невладиним сектором. У конкретном случају, Завод ће изаћи на терен по достављеним пријавама заједно са републичком инспекцијом Сектора за предострожност и надзор Министарства заштите животне средине у циљу утврђивања чињеница и даљег поступања у овој ситуацији, о чему ћемо Вас благовремено обавестити.Утицај вируса на биодиверзитет, 13. април 2020. године
Поштовање и спровођење мера које је Влада Републике Србије прописала, како здравствено-хигијенских, тако и социјалног дистанцирања, значајно је како би одговарајући процеси у природи својим деловањем и стабилношћу онемогућили ширење корона вируса Covid 19. У циљу објашњена процеса деловања вируса у природи и утицаја на биодиверзитет, можете преузети стручно-информативни текст који су припремили стручни сарадници Завода о општим одликама вируса, са посебним освртом на корона вирусе у светлу савремених истраживања.Саопштење организатора поводом обележавања Светског дана влажних подручја, 29. јануар 2020.
Министарствo заштите животне средине, Завод за заштиту природе Србије, Покрајински завода за заштиту природе и Туристичка организација општине Сурдулица, поводом обележавања Светског дана влажних подручја (World Wetlands Day), као централни национални догађај, организуjу скуп „Влажна подручја и биодиверзитет“ 31. јануара 2020. године у заштићеном подручју - Предео изузетних одлика „Власина“. У циљу представљања значаја биодиверзитета ових подручја, на скупу ће бити представљене активности заштите и то на примеру Предела изузетних одлика „Власина“, акумулационог језера са тресетним острвима и Специјалног резервата природе „Царска бара“, као барског подручја.Упозоравајући на чињеницу да je 87% влажних подручја у свету нестало у последњих 300 година и да 40% живог света живи у стаништима ових подручја, милионима животињских и биљних врста прети нестанак, пре свега, гмизавцима, водоземцима, птицама мочварицама и сисарима.
Поводом обележавања Светског дана влажних подручја директор Завода за заштиту природе Србије мр Александар Драгишић истиче да „Имајући у виду значај заштите влажних подручја, заштиту природе у 2020. години започињемо проглашењем два нова заштићена подручја која припадају, управо, овој категорији. А то су Специјални резерват природе „Брзанско моравиште“, стари меандар као једно од последњих очуваних мочварних станишта у Поморављу и Споменика природе „Бледерија“ речице на југозападном ободу регије дунавског Кључа.
На простору Брзанског Моравишта редовно борави око 60 строго заштићених врста птица, од којих се око 30 ту гнезди и репродуктивни је центар за више врста водоземаца и гмизаваца, док се Бледерија ставља под заштиту како би се очувало извориште са четири места истицања врела, два акумулативна водопада, од којих је низводнији висине око 7 m, као и велика акумулација бигра у доњем току, врелска пећина Соколовица, са повременим врелом гравитационог типа и периодичним током који је усекао живописну кречњачку клисурицу, са неколико сужења и слапова.
Светски дан влажних подручја обележава се у Пределу изузетних одлика „Власина“ будући да, као једно од десет наших подручја уписаних на Листу светски значајних влажних подручја тј. Рамсарских подручја, представља пример њиховог богатства и јединствености.
О плановима везним за даљи разовј у складу са очувањем природних вредности овог поручја општине Сурдилца народни посланик и председник Супштине општине Новица Тончев рекао је „Наш задатак је да својим делањем допринесемо очувању и заштити јединственог предела Власине који се налази на територији општине Сурдулица. Значај који Власина има као влажно подручје је непроцењив јер је вода једно од богатстава којим обилује. Да бисмо и за будуће генерације очували предео чистим и нетакнутим, у циљу његове заштите, планирамо да у сарадњи са државом, изградимо канализациони прстен око језера и на тај начин докажемо да смо одговорни према природи и животној средини.“
Значај имплементације Рамсарске конвенције и националне приоритете на овом пољу представиће Јелена Дучић, начелник Одељења за биодиверзитета Министарства заштите животне средине и национална контакт особа за Рамсарску конвенцију. „Питање очувања биодиверзитета данас је важно и ургентно исто колико и питање климатских промена. Ова година је прекретница за очување биодиверзитета. Досадашњи напори на глобалном нивоу нису уродили плодом и на помолу је нови глобални стратешки оквир за очување биодиверзитета након 2020. године који ће бити усвојен ове године на 15. заседању Конференције чланица Конвенције о биолошкој разноврсности у Кини. Очување и заустављање губитка влажних подручја је део ових дискусија на глоблном нивоу узимајући у обзир њихову улогу у очувању биодиверзитета и екосистемских услуга као и природних решења које представљају у смислу ублажавања ефеката климатских промена“, изјавила је Јелена Дучић поводом обележавања овог важног еколошког датума.
Од укупно десет проглашених влажних подручја од међународног значаја у Србији, 8 се налази у низијским пределима Војводине, а међу њима посебно место припада подручју на коме се сада налази Специјални резерват природе „Царска бара“. Смештено између Бегеја и Тисе, са изузетном разноликошћу предела и станишта, Рамсарско подручје „Стари Бегеј-Царска бара“ обезбеђује опстанак великом броју биљних и животињских врста, значајних и угрожених на националном и међународном нивоу, међу којима се налази и преко 250 врста птица. „Покрајински завод у сарадњи са управљачем и другим партнерима улаже значајне напоре да то јединствено подручје сачува и унапреди, посебно кроз активне мере управљања водним режимом и осетљивим влажним стаништима“, поручује др Слободан Пузовић, помоћник директора Покрајинског Завода.
Обележавање Светског дана влажних подручја прилика је да се укаже на значај ових екосистема за живот на Земљи, имајући у виду њихову важност за климу, јер је 30% кисеоника везаног у земљиштима депоновано у тресетиштима, као и за чисту воду будући да мочваре разграђују загађујуће материје, запослење и економију, полазећи од тога да приходи милиона људи зависе од влажних подручја и да она приходују 47 трилиона долара од основних екосистемских услуга које пружају.
Рамсарска конвенција је усвојена 02. фебруара 1971. године у иранском граду Рамсару и обезбеђује оквир за међународну сарадњу и активности на националном нивоу, са циљем очувања и рационалног коришћења влажних подручја. Конвенција као влажна подручја дефинише сва језера, реке, подземне издане, баре, мочваре, влажна травната подручја, тресаве, оазе, естуаре, делте, плимске наносе, мангрове, коралне гребене, као и локалитете настале активношћу човека, као што су рибњаци, пиринчана поља, водене акумулације и солане. Конвенцију је потисало 171 земаља. Наша земља једна је од првих потписница, конвенцију ратификовала 1977. године.
Здрави и разноврсни екосистеми влажних подручја важна су подршка човечанству обезбеђењем низа екосистемских услуга које су од виталног значаја за живот људи и подршку економији сваке земље представљајући моћна решења за обезбеђење здравља, борбу против сиромаштва, ублажавање климатских промена и одрживи развој.
На територији 171 чланице Рамсарске Конвенције, до сада је проглашено 2.375 Рамсарских подручја (међународно значајана влажна подручја), укључујући и 18 прекограничних, у укупној површини од 253.614.461 ha. У Србији је до сада проглашено 10 подручја од међународног значаја, која се простиру на укупној површини од 63.919 ha. Подручје „Ђердап“ је у процесу номинације и добијања статуса рамсарског подручја. Међу првима су проглашени Лудашко језеро и Обедска бара, а потом Стари Бегеј – Царска бара, Слано копово, Лабудово окно, Пештерско поље, Власина, Горње Подунавље, Засавица и Ковиљско петроварадински рит. Осим Власине, која је заштићена као Предео изузетних одлика, остала подруча су Специјални резервати природе.
Зимско бројање популације малих вранаца на Сави у Београду, 13. јануар 2020.
Орнитолози Лиге за орнитолошку акцију, Завода за заштиту природе Србије и WWF Adria организовали су пребројавање малих вранаца и потврдили да уз обалу реке Саве у Београду, ове године зимује 4000 јединки, што представља 4.5 одсто европске укупне популације. Овогодишњи резултати значајно се разликују од прошлогодишњих када је у децембру 2018. године евидентирано око 2800 птица, што нам говори да ушће Саве у Дунав поред свих негативних фактора и даље показује велику вредност и значај речних станишта у ужој градској зони и указује да је то међународно значајно станиште малих вранаца.Бројање малих вранаца реализовано је 12.12.2019. године истовремено на пет различитих тачака: Савско језеро, код СЦ „25. мај“, новобеоградска обала ушћа Саве, земунски кеј и Сава код блока 45 на Новом Београду.
Мали вранац је строго заштићена врста у Србији. Припада групи врста од међународног значаја за заштиту, што у складу са Европском директивом о птицама подразумева и проглашење посебних подручја за њену заштиту. Као врста везана за водена станишта, угрожена је њиховим уништавањем и исушивањем.
У Србији се гнезди 900-1600 парова ове врсте и то углавном у Војводини. Током зиме бројност јединки малог вранца се повећава, јер се јединкама из Србије придружују „комшије“ из средње и северне Европе, где зимују у већим јатима. За више од 15 година, колико Лига за орнитолошку акцију прати мале вранце у Београду током зимског периода, максимална бројност забележена је у зиму 2007/2008. године - 6750 јединки. Та бројка је представљала скоро 10% укупне европске популације, што говори о великом значају савског приобаља у срцу главног града за очување биолошке разноврсности чији значај превазилази националне границе. Распрострањење ове врсте ограничено је на југоисточну Европу, Блиски исток и околину Каспијског и Црног мора у западној Азији.
Вранци су колонијалне птице и гнезде се у групама од неколико десетина па до неколико стотина парова. Колоније се углавном налазе у барским подручјима на ниским врбама и у трсци. Углавном се ради о мешовитим колонијама у којима поред вранаца гнезде и различите врсте чапљи. Јединке у Србији нису изразите селице, тако да се током зиме задржава у Србији, с тим што се окупља у јата и задржава се уз веће реке и водене површине.
Мали вранци се преко дана углавном хране на Сави, Дунаву и другим већим воденим површинама у околини, а увече се сакупљају у јата и у великим групама ноће у врбацима уз Саву тражећи специфичне локације, односно врбаке који се налазе непосредно уз воду. Најважније локације за ноћење малих вранаца се налазе у близини Моста на Ади, али и новобеоградске топлане и врбака у том делу Саве.
У овом тренутку може се рећи да је забележен раст бројности зимујуће популације у протекле две године. Разлог за претходно смањење њиховог броја може да буде две године оштре зиме и залеђавање Дунава и Саве, нарочито 2012. године, поред других негативних фактора као што су узнемиравање, уништавање врбака-ноћилишта, а делом се ради и о флуктуацијама бројности током зимовања. Чињеница да 4.5% европске популације ове врсте према подацима из децембра 2019. године зимује у нашем главном граду је значајна, али не ублажава много забринутост за пад њихове бројности у претходним годинама и борбу за неопходност трајне заштита врбака, њихових ноћилишта на Сави. Чувањем њиховог природног зимовалишта, штитимо мале вранце од даљег узнемиравања и обезбеђујемо опстанак највећег урбаног зимовалишта ове атрактивне врсте на свету.
Предложено заштићено станиште “Зимовалиште малог вранца”
Изградњом Моста на Ади уништен је један од врбака на којима су ноћили мали вранци. Због угрожености малог броја преосталих врбака које мали вранци користе иницирана је њихова заштита. Завод за заштиту природе Србије је 2012. године у сарадњи са Дирекцијом за грађевинско земљиште и изградњу Београда и Лигом за орнитолошку акцију израдио студију којом је предвиђена заштита пет локација на левој и десној обали Саве у околини Аде Циганлије. Студија је ревидирана 2016. године и предата Секретаријату за заштиту животне средине града Београда, али до данас заштита није проглашена.
Мали вранци и даље одолевају великим притисцима и угрожавању којем су изложени у урбаној зони Београда, али је њихов опстанак на овом подручју у потпуности зависан од заштите преосталих изолованих врбака на обалама Саве. Треба имати на уму да је у овом случају у потпуности могуће помирити истовремену потребу града за даљим развојем и изградњом на једној, те заштитом природе на другој страни. Из тог разлога апелујемо на надлежне градске институције да хитно прогласе и успоставе заштиту ових станишта малог вранца како би се очувала ова изузетна природна вредност.
Саопштење за јавност поводом појаве змија у урбаним срединама и правилном поступању везано за могући сусрет са змијом, 19. јун 2019.
У нашој земљи живи десет врста змија, од чега су три отровнице: поскок, шарка, босански шарган. На територији главног града нема природно отровних змија, а већ од 50 или 60 km јужно од Саве и Дунава почиње да се јавља поскок као отровна врста. Поскок је уједно и најзаступљенија отровна врста у Србији. Шарки има много мање и оне насељавају само висока планинска подручја, док босански шарган насељава углавном станишта на Проклетијама и Шар планини. У граду нема отровница, али има смукова. У Београду се најчешће могу видети степски смукови, који могу достићи дужину и до 200 cm, али су потпуно безопасни.Период активности змија почиње сваког пролећа и траје све до средине јесени. Међутим, услед нестабилних временских услова, кише, поплава и пораста подземних вода, као и високих температура, змије обично траже склониште у подрумима зграда, кућа, двориштима, живицама и парковима. Због великих врућина змије се ових дана могу чешће наћи у хладовини него на сунцу.
На повећан број змија у градовима утиче и сезона парења која је у току и могу се наћи и на меситима на којима их обично не очекујемо. Сезона парења траје 15 дана, у којима је њихова активност појачана, хормони им раде, тако да не обраћају пажњу где се налазе. Будући да змије воде самотњачки начин живота, после сезоне парења ће се повући.
У потрази за храном могу се видети на ђубриштима где има пуно пацова, мишева и других глодара којима се хране. Тренутно се због врућине крију по жбуновима и дрвећу, подрумима...
Како бисмо могли правилно да се понашамо уколико се нађемо у близини змије, потребно је знати направити разлику између отровница и неотровница. Неке од карактеристика отровних змија у односу на неотровне су:
• изражена троугласта глава,
• обла физиономија,
• немају уочљив врат,
• краће су и дебље,
• често тромије,
• поседују ромбоидну или цик-цак шару.
Неотровне змије приликом уједа остављају траг од неколико низова зуба, док отровне увек остављају траг од две рупице.
Уколико дође до уједа отровнице, неопходно је одмах отићи до лекара. Уколико нема у близини болница важно је не паничити, истиснути отров рукама и пити доста течности. Смртни исходи су, у случају уједа наших отровница, изузетно ретки. Ако дође до уједа змије која није отровна, неће бити никаквих последица, али је најбоље одмах отићи до најближе здравствене амбуланте да би стручно медицинско особље очистило рану, како не би дошло до инфекције.
Неке од мера које можемо применити како бисмо изегли сусрет са змијама, јесу да:
− у природи крећемо утабаним стазама и штапом ударамо у земљу како би најавили наш долазак и змија на време побегла,
− добро осмотримо простор око себе уколико боравимо на отвореном,
− уколико желимо да имамо пикник у природи у хладу, проверити место како се не би десило да се и змије склањају од сунца у том хладу,
− носимо дугачке панталоне и затворену обућу,
− док је једини начин да спречимо змије да се нађу у кућама и становима јесте да затварамо врата и прозоре када нисмо ту.
Све змије су у Србији законом заштићене врсте. Не треба их убијати јер је корист од њих вишеструка. Једна од најбитнијих улога змија у природи, с обзиром да су оне предатори, јесте регулација бројности ситних сисара, пре свега, глодара које сматрамо штеточинама. Њихово присуство значи да је средина здрава.
Представљање две нове црвене књиге у којима су представљене наугорженије врсте птица и правокрилаца у Србији, 05. јун 2019.
Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду, заједно са Заводом за заштиту природе Србије и Друштвом за заштиту и проучавање птица Србије, представиће јавности у петак 07. јуна 2019. године са почетком у 12:00 часова, у просторијама Народне библиотеке - Црвену књигу фауне Србије III: Птице и Црвену књигу фауне Србије IV: Правокрилци.Црвене књиге представљају научну базу података о врстама које су изложене опасности од изумирања. Задатак црвених књига јесте да се стручним аргументима и прикупљеним научним методама истакне потреба очувања угрожених врста, укаже на недостатке у постојећем систему заштите и предложе решења којима би се могло побољшати стање или бар успорити негативни процеси. У Србији је до сада објављено шест црвених књига и то прва пре 20 година о биљкама, а затим из света фауне о дневним лептирима, водоземцима и гмизавцима.
Објављивањем двa новa тома из едиције Црвене књиге фауне Србије добли смо две нове књиге од националног значаја за заштиту природе, будући да представљају инструмент и научну и стручну основу за заштиту и очување дивљих птица и правокрилаца.
У име издавача на промоцији ће говорити: мр Александар Драгишић, директор Завода за заштиту природе Србије, др Горан Аначков, директор Депртмана за биологију и екологију ПМФ-а Универзитета у Новом Саду и Милан Ружић, председник Друштва за заштиту и проучавање птица Србије. Значај књига представиће рецензенти академик проф др Владимир Стевановић, проф др Жељко Томановић, декан Биолошког факултета у Београду и проф др Оливера Бјелић Чабрило са ПМФ-а у Новом Саду. Садржај Црвене књиге фауне Србије III: Птице у име уредничког и аутроског тима презнетоваће мсц Димитрије Радишић (ПМФ; Нови Сад) и о Црвеној књизи фауне Србије IV: Правокрилци, говориће проф др Иво Караман (ПМФ, Нови Сад)
Тим за израду Црвене књиге птица Србије имао је задатак да прикупи, анализира, протумачи и у извештаје о ризику од ишчезаваја сажме и преточи готово несагледиву количину података и знања о птицама Србије, које су скоро три века прикупљали природњаци и научници различитих професија, порекла и језика, којима су се служили. Обрађене су 352 поуздано забележене врсте у Србији, процењен је ризик од ишчезавања гнездеће популације 255 врста и негнездеће популације свих врста, коришћена је база података са више од 312.000 налаза које су прикупили бројни познаваоци птица.
Нажалост, за чак 15 регионално ишчежлих врста сада је прекасно, док је за неколико врста остало још мало наде да се негде гнезди понекинеотриквени пар. Такође, интензивна борба се води за очување ретких врста птица као што су степски соко, орао крсташ, сури орао, велика дропља.
Кроз Црвену књигу птица Србије наведени су и промовисани најбољи примери успешне заштите птица у Србији, а дате су и основне стручне препоруке о мерама које треба предузети и начину како их спроводити на терену. Симбол успешних мера заштите ретких врста, данас је белоглави суп, птица која је имала само неколико гнездећих парова у Србији када је почео рад на заштити, а данас само у својој колонији у СРП Увац има преко 100 парова, што је уједно и највећа колонија ових птица на Балкану.
Црвена књига о правокрилцима је прва објављена књига на светском ниову овог типа за првакрилце. Црвена књига о правокрилцима даје приказ једне групе инсеката и њеног тренутног стања у Србији, с акцентом на представницима који су угрожени и пред нестанком, како би се указало на неопходност свеобухватне заштите најугроженијих врста правокрилаца. Приказани резултати представлаљају рад вишедеценијских теренских истраживања широм Србије и литературних података који покривају период дужи од једног и по века. У књизи је приказан број од 35 таксона, за које аутори сматрају да су потенцијално угрожени или на ивици потпуног нестанка из фауне Србије.
Предавање „Водоземци и гмизавци Свете Горе и Хиландара“ у САНУ, 27. мај 2019.
На предавању на тему „Водоземци и гмизавци Свете Горе и Хиландара“, које ће бити одржано у четвртак, 30. маја 2019. године у Београду, са почетком у 19 часова, у Српској академији наука и уметности (улица Кнез Михаилова 35, I спрат, сала бр 2.), биће представљена прва публикација о резултатима истраживања природе метоха Хиландарског, које реализују Завод за заштиту природе Србије и манастир Хиландар.У поздравној речи мр Александар Драгишић, директор Завода за заштиту природе Србије представиће значај првих свеобухватних истраживања природе подручја манастира Хиландара и објављивања едиција књига о природи простора Светог манастира Хиландар.
На предавању ће о групи гмизаваца на простору Свете Горе, која је прилично добро истражена, и о групи водоземаца која је на овом простору присутна са великим бројем врста, имајући у виду да су у питању сушна станишта, као и о њиховим истраживањима која су била велики изазов, говорити херпетолози Завода за заштиту природе Србије, др Растко Ајтић и мр Данко Јовић.
Истраживањима херпетолога Завода за заштиту природе Србије описано је до сада забележених 35 врста водоземаца и гмизаваца, што представља изузетно висок број за један просторно мали регион.
На основу ових истраживања објављена је књига „Водоземци и гмизавци Свете горе и Хиландара“ у којој су описани резултати херпетолошких истраживања. Први део књиге односи се на представљање свих врста водоземаца и гмизаваца на Светој Гори. Овај део књиге садржи и основне кључеве за идентификацију наведених врста, који могу послужити као водич за њихово препознавање у природи. У другом делу књиге дати су основни подаци који водоземце и гмизавце Свете Горе приказују у сложеној биолошкој и еколошкој интеракцији са осталим групама животиња овог простора, као и њихов значај у ланцима исхране. „Водоземци и гмизавци Свете Горе и Хиландара“, дело аутора др Растка Ајтића, Миливоја Крвавца и мр Данка Јовића, херпетолога Завода, објављена је у саиздаваштву Завода за заштиту природе Србије и Свете царске српске лавре Хиландар. Књига је писана двојезично, на српском и енглеском језику, и богато је илустрована фотографијама и цртежима. Рецензент књиге је др Соња Николић. Графичко обликовање урадили су Иван Анђелковић и Снежана Королија, текст превели на енглески језик Оливера Нићифоровић Бабац и Никола Раденковић, а текста на српском језику лектурисала је Јелка Јовановић. Књигу је у 500 примерака одштампала штампарија Портал из Београда.
Специјални резерват природе „Ртањ“ треће заштићено подручје у 2019. години, 14. мај 2019.
Поводом обележавања 71 године рада Завод за заштиту природе Србије ће у уторак 16. маја са почетком у 12:00 часова у просторијама седишта у Београду (ул. Др Ивана Рибара 91, Нови Београд) представити нова подручја за заштиту.Овом приликом биће представљена три нова заштићена подручја у Србији током ове године: Сецијални резерват природе „Ртањ“ и Споменици природе „Тупижничка ледеинца“ и „Пећински систем Самар“, као и даља настојања и смернице у раду Завода за заштиту природе на повећању територије и броја заштићених подручја природе.
Проглашењем три нова природна добра заштићеним, Србија тренутно има 461 заштићено подручје, која се простиру на на 673.850 ha, што чини 7,61 % теритoрије наше земље.
Поводом обележавања 71 године рада у заштити природе, Александар Драгишић поручује да „Сходно својим надлежностима националне стручне установе у заштити природе, основне тенденције и правци заштите природе и животне средине у раду Завода су повећање површине под заштитом , очување ресурса (земље, воде, ваздуха и шума), као и очување врста и станишта, јачање еколошке мреже Србије и успостављање европске еколошке мреже Natura 2000. Ове тенденције се, такође, односе на повећање шумовитости, очување вода и заштиту од потенцијалних загађивача, као и рационалну употребу природних ресурса, уз њихово очување на одржив начин. Овакав приступ омогућава нам спровођење заштите основних елемената природе, као једног до приоритетних задатака и у борби против последица глобалних климатских промена“.
Након више од деценије рада Завода на истраживању природних вредности планина Ртња, која је због свог пирамидалног изгледа, чаја са њених падина и бројних мистерија о њеном настанку одувек привлачила домаћу и светску јавност, на основу Студије заштите Завода, добила је статус заштићеног подручја као Специјални резерват природе. Уредба о проглашењу Специјалног резервата природе „Ртањ“ објављена је у "Службеном гласнику РС", бр. 18/2019 од 15.3.2019. године, а ступила је на снагу 23.3.2019. године
Више информација о три нова заштићена подручја у Србији:
Специјални резерват природе „Ртањ” простире се на површини од 4 997 17 01 ha, налази се у источној Србији, у југозападном делу Карпатско–балканског планинског система, a припада општинама Сокобања и Бољевац. Посебну вредност Ртња представља специфичан рељеф са купастим врхом Шиљак и врло стрмим падинама, крашким рељефом са дубоким јамама. Сложена геолошка грађа и различити геоморфолошки облици одразили су се на формирање тла и развој флоре и вегетације изразите оригиналности, а посебно на шумску вегетацију. Најнеприступачније падине, испод самог врха Ртња, обрастају буково-јелове шуме које представљају ретку појаву у овом делу Србије.
У флори Ртња заступљено готово 18%, биљних таксона Србије. Ртањ је станиште строг заштићених врста као што су српска рамонда, ртањска метвица, каћунак смрдљиви, каћун, мушки божур, алпска павит, планинска саса, велемун, кохова линцура. Само на Ртњу расте изузетно ретка и ендемична врста Nepeta rtanjensis. Од лековитих врста издваја се и ртањски чај. Ртањ, као типично планинско станиште, карактерише и присуство великог броја врста птица. За сада је евидентирано 89 врста. У фауни сисара планине Ртањ посебно се истиче фауна слепих мишева са регистрованих 20 врста, што чини 2/3 укупног броја регистрованих врста слепих мишева Србије. Посебно се издваја у присуство три врсте слепих мишева: велики, мали и јужни потковичар, који су на листи глобално угрожених врста. Водотокови подножја планине Ртањ значајни су због присуства аутохтоних врста риба (поточна пастрмка, поточна мрена, кркуша...), док су у Врмџанском језеру регистроване потпуно изоловане популације риба, интересантне са аспекта еволутивних промена. Чињеница да се на Ртњу може наћи по ободу планине високопланинска врста - планински мрмољак, недвосмислено указује да је подручје планине Ртањ значајно станиште водоземаца и гмизаваца. Истовремено, степска станишта Ртња представљају нови локалитет у распрострањењу кратконогог гуштера на територији Србије, који је заштићен као строго заштићена врста.
Споменик природе „Пећински систем Самар” налази се на територији општине Сврљиг, укупне површине 56,50 ha, као североисточни део планине Калафат у југоисточној Србији. Пећински систем Самар стављен је под заштиту ради очувања геолошких, хидрографских и биолошких вредности тунелског пећинског система флувио-крашког типа. Пећински систем је развијен у два нивоа проходних канала, и са једним стално потопљеним нивоом подземне крашке циркулације. Значајан је и као станиште ретких и ендемичних врста животиња и инсеката, нарочито врсте зглавкара гујиног чешља, више врста слепих мишева, великог потковичара, малог потковичарa, дугопрстог вечерњака и фосилних налаза животиња из плеистоцена и холоцена.
Споменик природе „Тупижничка леденица” налази се на територији општине Књажевац, односно КО Кожељ, укупне површине 1 ha 23a 89 m², крашка је јама на јужном делу планине Тупижницe у југоисточној Србији. Споменик природе стављен је под заштиту ради очувања репрезентативних геоморфолошких, геолошких, хидрогеографских и биолошких вредности крашке јаме као спелеолошког објекта типа статичке леденице, као и врстe скиофита, класасте хабулице (Actaea spicata), здравца (Geranium macrorrhizum) и зечје соце (Oxalis acetosella), маховине, јетрењаче (Marchantiapolymorpha) и врсте зглавкара, гујиног чешља (Haasea guidononveilleri).
Повратак у природу оправљеног степског сокола (Falco cherrug) прстенованог у Аустрији, 16.април 2019.
Завод за заштиту природе Србије и Покрајински завод за заштиту природе 20. маја 2019. године у 13:00 часова у околини села Лебине код Параћина, организују акцију пуштања у природу степског сокола (Falco cherrug) прстенованог у Аустрији, након успешног лечења и опоравка у прихватилишту Зоо врта „Палић“. Завод за заштиту природе Србије је у сарадњи са републичким инспекторатом организовао 17. јула 2018. године преузимање и збрињавање степског сокола са аустријским алуминијумским прстеном ознаке G 000303 klivv.At Wienna Austria пронађеним у Лебини код Параћина, по обавештењу активиста Друштва за заштиту и проучавање птица.По изјави мештана који је птицу нашао, сокола који је био у изнемоглом и изгладнелом стању прогонила су и нападала два гаврана. Истог дана, републички инспектор је птицу преузео и предао ради лечења и опоравка у Прихватилиште за дивље животиње у Зоо врт у Палићу.
У Зоо врту је констатовано да је птица имала масу само 750 грама, што је потврдило претпоставку о исцрпљености, глади и дехидратацији.
Заштита и повратак у природу сваке јединке степског сокола изузетно је важан будући да се према последњим проценама у Србији гнезди 16-21 парова (32 до 42 одрасле јединке). За последњих 19 година популација је опала за 69%, што је утврђено на основу директног праћења бројности, смањивања распрострањености врсте и потенцијалног нивоа експлоатације – илегалног убијања. Гнездећи и негнездећи део популације је оцењен као критично угрожен у Србији.
Према попису из 2006. и 2007. године број парова је износио 50-60.
Степски соко (Falco cherrug) је строго заштићена врста према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива („Службени гласник РС“, бр. 5/2010, 47/2011, 32/2016 и 98/2016).
Степски соко је угрожена врста на европском нивоу и налази се на анексу I Директиве о птицама Европске Уније и анексу II (строго заштићена врста) Бернске конвенције.
У Србији као активна мера заштите реализује се постављање платформи за гнежђење на стубовима далековода. У том циљу, реализују се и програми едукације радника у ЈП „Електромрежа Србије“, локалног становништва, земљорадника, ловаца и одгајивача голубова и редовно прати бројност популације на годишњем нивоу.
Поводом обележавања Дана заштите природе, 09. април 2019.
Дан заштите природе (11. април) је дан од националног значаја, установљен Законом о заштити природе 2009. године. Овај дан се обележава како би се јавност упознала са значајем очувања природе Србије. За датум је одабран 11. април зато што је тог дана, тачније 11. априла 1949. године, први пут добијен статус једног подручја као заштићеног природног добра - Споменикa природе „Велика и Мала Рипаљка“ у општини Сокобања. Значај очувања и вредности заштићених подручја Завод за заштиту природе Србије и ЈП „Србијашуме, ове године представљају на примеру Парк природе „Радан“, добра које је по својој природној и културној баштини подручје од националног и светског значаја.У том циљу биће одржан скуп са обиласком археолошког локалитета „Царичин град“ у Парку природе „Радан“, 11 априла 2019. године са почетком у 12:30 часова у Визиторском центру „Теодора“ , који се налази у непосредној близини налазишта.
Завод за заштиту природе Србије је на основу вишегодишњих истраживања и вредновања планине Радан, на основу законских овлашћења припремио Студију као предлог за заштиту подручја као Парк природе „Радан“. Завод је Студију доставио надлежном министарству на даљу процедуру почетком 2017. године и тим кораком отпочиње поступак заштите, у складу са чланом 42. Закона о заштити природе.
Део планинског подручја Радан у јужној Србији, стављен је под заштиту као Парк природе „Радан”, на површини од 41.312,66 ha. Подручје је сврстано у I категорију заштићених подручја, као подручје од међународног и националног, односно изузетног значаја.
Парк природе „Радан” стављен је под заштиту ради очувања геолошке, биолошке и предеоне разноврсности. Као темељне вредности издвајају се:
• разноврсни облици вулканског рељефа: Лецко андезитски масив, највиши и највећи вулкански комплекс у Србиjи,
• клисуре: Велике Косанице, Гајтанске реке, Боринске реке и Соколов вис,
• хидролошке и хидрогеолошке појаве: бифуркација Деливоде, термоминералне воде Пролома,
• шумска станишта на прелазу између котлина и брдско-планинских терена, рефугијалног карактера, од појаса заједница врбе и тополе (Salici-Populetum albae), климазоналних заједница сладуна и цера (Quercetum farnetto-cerris), термофилних китњаковових заједница (Quercetum montanum moesiacum), китњаково-грабових заједница (Querco-Carpinetum serbicum), мезофилних букове шуме (Fagetum montanum moesiacum), реликтних полидоминантних и осиромашених шумских заједница са мечјом леском (Corylus colurna L.) и кавкаском липом (Tilia caucasica Rupr.) и заједница јавора и граба (Aceri-Carpinetum betuli) у контактном делу између храстовог и буковог појаса,
• станишта и популације дивље флоре (751 биљном врстом), а посебно мезијских ендемита (Pulsatilla montana ssp. bulgarica, Pastinaca hirsuta, Armeria rumelica и Sedum stefco),
• станишта и популација дивље фауне, посебно птица (црна рода, орао кликташ, сури орао, патуљасти орао, сиви соко, прдавац, буљина, легањ), сисара (ендемичне врсте македонска волухарице и шареног твора), риба (поточна пастрмка, двопругаста уклија, поточна мрена, кркуша, клен, вијун и гргеч), водоземаца и гмизаваца; карактеристичних природних предела и културнo-историјског наслеђа специфичног по времену настанка, степену очуваности и културној вредности.
На подручју Парка налази се и јединствен археолошки локалитет „Царичин град“, који се налази на националној листи за номинацији за UNESCO Светску културну баштину.
На заштићеном подручју успостављена су три режима заштите.
• режим заштите I степена - 1077,52 ha, односно 2,61% од укупне површине • режим заштите II степена - 3.886,50 ha, односно 9,41% од укупне површине • режим заштите III степена - 36,348,64 ha, односно 87,98 % од укупне површине За управљача Парком природе „Радан“ проглашено је ЈП „Србијашуме“.
Све спремно за сигуран повратак белоглавог супа Добриле из Турске кући - 09.април 2019.
Заједничким настојањима представника државних и стручних установа и организација Србије и Турске омогућено је да се остваре сви предуслови за сигуран повратак једне јединке белоглавог супа назване Добрила, птице која је из Србије одлетела у Турску. Након дугог лета, онемоћалој и изгладнелој птици мештани у Турској су више пута покушали да помогну да самостално одлети. Међутим, како се птица константно враћала, привремено је збринута, и започело се са акцијом њеног повратка у земљу порекла, у матичну колонију на Увцу у Србији.У организацију преноса јединке укључиле су се све релевантне институције из Србије и Турске у циљу обезбеђивања неопходних CITES дозвола у складу са Конвенцијом о међународном промету угрожених врста дивље фауне и флоре, као и транспорта, како из Турске до Србије, тако и од аеродрома у Београду до њене колоније у Специјалном резервату природе „Увац“. Осим тога, током свог пута Добрила ће имати неопходан стручни и ветеринарски надзор.
Посредством Амбасаде Турске, и уз помоћ амбасадора Републике Турске у Србији, његове екселенције Танжу Билгича (Tanju Bilgic), турска авио компанија Turkish Airlines је обезбедила бесплатан превоз белоглавог супа из Урфе до Истанбула, а затим и до Београда, тако да се Добрилин повратак очекује у петак 12. априла, у касним поподневним сатима.
Издавање извозне CITES дозволе реализовало је Министарство пољопривреде и шумарства Републике Турске, а увозне CITES дозволе Министарство заштите животне средине Републике Србије. Захтев за прикупљање документације иницирала је НВО „Фондација за заштиту птица грабљивица“ из Београда, а добијање CITES дозвола реализовао је Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, Универзитета у Београду.
Мишљење за издавање увозне CITES дозволе са мерама поступања и збрињавања јединке белоглавог супа до потпуног опоравка издао је Завод за заштиту природе Србије. Транспорт до волијере у СРП „Увац“ и бригу о Добрили до пуштања у природу обезбеђује управљач заштићеног подручја, „Резерват Увац“ доо из Нове Вароши.
Процедуру повратка птице обавиће Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ у складу са мерама које је Завод за заштиту природе прописао. Птица ће по доласку на аеродром „Никола Тесла“ у Београду прво проћи царинску и ветеринарску контролу, након чега ће директно бити пренесена у прихватилиште (волијеру) у Специјалном резервату природе „Увац“. Пре збрињавања птице биће извршен ветеринарски преглед, на основу кога ће бити урађен одговарајући извештај, а затим и даље стручно праћење током боравка у прихватилишту све до стицања услова за повратак птице у природу. Током боравка птице у прихватилишту неопходан је стални ветеринарски надзор, одговарајућа исхрана и поступање са јединком на начин који би омогућио што успешнију репатријацију. Одлуку о спремности птице за повратак у природу донеће стручна лица ветеринарске организације и Резервата „Увац“ уз консултације са Заводом за заштиту природе Србије и Институтом за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, о чему ће благовремено бити обавештено Министарство заштите животне средине .
На аеродрому „Никола Тесла“ бригу о птици преузеће ренџери Специјалног резервата природе „Увац“, ветеринарска служба и орнитолози Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ и Завода за заштиту природе Србије .
О Добрилином путовању авионом компаније Turkish Airlines и доласку у своју колонију у СРП „Увац“, компанија Turkish Airlines ће снимити документарни филм. .
Повратак птице авионом је једини начин да се птица врати кући, будући да је у неколико наврата била збрињавана од стране турских ветеринара. По доласку у Специјални резерват „Увац“, Добрила ће бити смештена у волијеру како би успешно прошла период адаптације и поновног стицања навика самосталног узимања хране .
Овом приликом Завод за заштиту природе Србије захваљује се и предузећу „Ковачки центар“ доо из Ваљева, које је било спремно да помогне у виду донације како би се обезбедио транспорт јединке белоглавог супа из Турске у Србију.
Саопштење поводом Међународног дана шума 21. март и Светског дана вода 22. марта, 20. март 2019.
На светском нивoу Дан шума се обележава 21. марта од 2012. године, на дан пролећне равнодневнице на северној хемисфери, односно јесење равнодневнице на јужној хемисфери. Дан шума се сваке године обележава под различитим слоганом, са циљем да земље предузму акције на националном, локалном и међународном нивоу како би се очували и унапредили шумски екосистеми. Ове године Светски дан шума обележава се под слоганом „Шуме и образовање“, како би указали на значај одрживог управљања и развоја шума.Светски дан вода обележава се 22. марта од 1992. године на основу Резолуције коју је донела Генерална скупштина УН, како би се указало на потребу омогућавања приступа свежој пијаћој води и обезбеђивања основних санитарних услова за све. У том циљу мото обележавања овогодишњег Дана вода је „Не оставимо никога без воде“.
Завод за заштиту природе Србије и ЈП „Србијашуме“, ШГ Ниш овим поводом организују 21. марта, образовни програм са ученицима и наставницима из ОШ „Карађорђе“ у Горњем Матејевцу код Ниша.
У оквиру програма обележавања Светског дана шума и Светског дана вода биће реализован квиз препознавања биљака и животиња шума и водених станишта, презентација шумских и водних природни добара околине Ниша, пројекција филма „Буђење природе“, након којих ће ученици заједно са сарадницима из Завода за заштиту природе и ЈП „Србијашуме“ посадити дрвеће у школском дворишту“.
Завод за заштиту природе Србије као један од циљева у заштити природе има очување и унапређење вода и шума као наших највећих природних богатстава и најважнијих извора биолошког диверзитета. Са аспекта заштите воде као природног ресурса, посебна пажња се у Србији придаје заштити водених токова и обалног подручја, влажних и забарених површина, заслањених терена, природних језера и бара. У оквиру заштите ових природних ресурса, неопходна је и контрола експлоатације минералних сировина, биљног и животињског света и њиховог коришћења као туристичких атракција. Посебан значај шуме имају у одржавању еколошких процеса и равнотеже, штитећи осетљиве екосистеме, сливове и изворишта вода. Важно је поменути да шуме у оквиру заштићених природних добара Србије учествују са 80% површине .
Завод за заштиту природе Србије у стратешким активностима за повећање површине заштићених подручја и унапређење њиховог управљања кроз националне и међународне мреже заштите посебан значај даје заштити шумских и водних комплекса као носилаца укупних вредности наше природе
Саопштење за медије поводом неповољних временских услова - мај 2015.
Поводом прогнозираног развоја временских услова моле се грађани Србије да остану прибрани и следе упутства надлежних институција.Завод, као и 2014 године, све своје људске и стручне ресурсе ставља на располагање и учествоваће у акцијама помоћи и спасавања, уколико дође до погоршања.
Директор
Александар Драгишић
Апел медијима поводом извештавања о скакавцима на подручју Куршумлије - јул 2014.
Апел медијима поводом извештавања о скакавцима на подручју Куршумлије Поводом сензационалистичких наслова у појединим медијима о појави скакаваца у близини Куршумлије, у којима су изнете преувеличане и нетачне информације, па и нетачно навођени подаци Завода за заштиту природе Србије, молимо све штампане, електронске медије, као и уреднике Интернет портала да објективно и засновано на чињеницама извештавају о овој појави.
Како смо већ информисали јавност, стручњаци Завода установили су да се ради о ларвама врсте Caliptamus italicus (италијански скакавац). У питању је уобичајена врста за наше подручје, која обитава у Европи, Азији и Северној Африци. Ова врста је широко распрострањена у Србији и често се среће чак и у околини Београда. Упркос неистинитим наводима неких медија, одрастање ових скакаваца не утиче на повећање њиховог броја, односно број јединки скакаваца који су се масовно појавили у близини Куршумлије неће се даље увећавати, поготово што ће и њихови природни непријатељи такође утицати на њихову бројност. Такође, неистинито је цитирана наводна тврдња да ће се скакавци проширити на Београд, напротив, масовна појава италијанских скакаваца регистрована је само на малом подручју у околини Куршумлије.
Молимо медије да у даљем извештавању јавности узимате у обзир ове податке.
Саопштење поводом Међународног дана биодиверзитета - 22. мај 2013.
БРИГА О ПРИРОДИ ЈЕ ЗА ДОБРОБИТ ЧОВЕКА
Саопштење поводом Међународног дана биодиверзитета БРИГА О ПРИРОДИ ЈЕ ЗА ДОБРОБИТ ЧОВЕКА Интегралним и мудрим управљањем природним ресурсима ка очувању биолошке разноврсности, али и опстанку локалних заједница.
Широм света, 22. маја обележава се Међународни дан биодиверзитета, датум који су установиле Уједињене нације како би упозориле и развијале свест најшире јавности о значају и неопходности очувања биолошке разноврсности, односно заустављања опадања броја врста, екосистема и гена на Планети.
Србија овај значајан међународни еколошки датум дочекује са пуном приправношћу у ванредној одбрани од поплава и у атмосфери неверице и туге због трагичних последица ове природне катастрофе. Природа је, како изгледа, још једном показала своју снагу. Међутим, поплава која нас је погодила уједно нас још једном подсећа да природа има своје механизме ублажавања таквих катастрофа.
„Осим што су драгоцена станишта ретких биљних и животињских врста, центри биодиверзитета, природна станишта имају велики потенцијал у ублажавању последица природних катастрофа, а уједно и обезбеђују бројне ресурсе од великог значаја за човека“, рекао је директор Завода за заштиту природе Србије Александар Драгишић.
Пример ових подручја у Србији, поред природних добара као што су Обедска бара, Засавица, Моровићко-босутске шуме... је и „Форланд леве обале Дунава“ подручје у поступку заштите, које има значајну улогу очувања биолошке разноврсности, али и у регулисању хидролошког режима водотока. „Завод је у сарадњи са Секретаријатом за заштиту животну средине града Београда завршио студију заштите Форланда леве обале Дунава једног од највећих плавних подручја у делу Дунава који протиче кроз Србију, најзначајнијих станишта орла белорепана. Простор је специфичне плавне шумске вегетације која штити од ерозије, и биљних и животињских врста чији живот је везан или зависи од воде. Очување ових и сличних влажних подручја, спречавање непланске градње, пренамене простора, неконтролисаног бацања отпада и других деградирајући поступака човека, услов су спречавања опадања биодиверзитета на овом и другим подручјима“, рекао је директор Драгишић.
Заустављање опадања биодиверзитета значајно је не само са националног, већ и са међународног становишта. Према подацима Светске уније за заштиту природе - IUCN, од 52.017 процењених врста у свету, 17.936 врста је пред истребљењем; од 5.490 сисара, 78 врста је нестало или више не живи у дивљини, 188 врста је критично угрожено, 450 је угрожених и 492 су рањиве врсте; од 6.285 врста водоземаца који су једна од најугроженијих група врста на Планети, 1.895 врста је пред нестајањем.
Опстанак дивљег биљног и животињског света непосредно зависи од коришћења природних ресурса. Одрживо управљање ресурсима, традиционални облици привређивања, непосредно доприносе очувању биолошке разноврсности, а уједно су добар основ за развој локалних заједница“, истиче Драгишић. Живети у садејству са природом, уз мудро интегрално управљање оним што нам природа дарује и оставља у наслеђе, јесте услов за опстанак дивљег живог света, али и човека.
Саопштење поводом обележавања Дана заштите природе - 11. Април 2013.
Саопштење поводом обележавања Дана заштите природе У Србији се 11. априла обележава Дан заштите природе који је установљен 2009. године са циљем да упозори најширу јавност на значај очувања националне природне баштине.
Завод за заштиту природе Србије заједно са Парком природе Мокра Гора д.о.о, уз сарадњу и помоћ Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине, Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања, Покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине и Покрајинског завода за заштиту природе АП Војводине организује обележавање овог, за природу најзначајнијег датума, манифестацијом у једном од заштићених подручја, Парка природе „Шарган - Мокра Гора“.
То је прилика када ће се окупити представници државних органа, стручних установа, управљача заштићених подручја, невладиних организација из области заштите природе, и представљањем актуелних тема у области заштите природе указати на нарочито значајна питања у овој области.
„Наш приоритет је повећање процента територије Србије под заштитом, односно повећање броја заштићених подручја. Заштита природе потребна је Србији можда више него икада. Није у питању само европски и светски стандард којег је неопходно остварити уколико желимо да постанемо равноправни члан међународне заједнице, то је уједно и витални национални интерес“, каже Александар Драгишић, директор Завода за заштиту природе Србије тим поводом.
У Србији је заштићено шест одсто територије, односно заштићено је 474 подручја - пет националних паркова, 17 паркова природе, 16 предела изузетних одлика, 69 резервата, 325 споменика природе и 39 подручја од културног и историјског значаја.
„Ми очекујемо да ће, доношењем решења о заштити подручја на основу студија заштите које је израдио Завод у протеклој години бити знатно повећан проценат заштићене територије Србије, али да ће се једнако радити и на унапређењу управљања подручја која већ уживају заштиту. Развијање националне еколошке мреже и укључивање у европску еколошку мрежу Натура 2000 представљају приоритет за заштиту природе Србије у наредном периоду, и ми ћемо се ту нарочито ангажовати“ истакао је Драгишић.
„Поред тога“, закључује директор Завода за заштиту природе Србије, „за заштиту природе једнако је значајно настојање да сваки грађанин наше земље буде свестан значаја очувања природних вредности, биодиверзитета и геонаслеђа Србије, и са својим понашањем и свакодневним односом допринесе њиховој бољој заштити“.
________________________________________________________
Дан заштите природе установљен је 2009. године, усвајањем Закона о заштити природе („Службени гласник РС“ бр. 36/2009 и 88/2010). Чланом 106. овог закона, одређено је да се у циљу унапређивања заштите природе сваке године обележава Дан заштите природе, како би се на примерен начин подстицало на њено унапређивање. За Дан заштите природе одабран је 11. април, дан када је пре више деценија, тачније 11. априла 1949. године. први пут институционално заштићено једно природно добро – Споменик природе „Велика и Мала Рипаљка“ у општини Сокобања.
________________________________________________________
Завод за заштиту природе Србије је највиша стручна установа основана од стране Владе Републике Србије која обавља делатност заштите и унапређења националне природне баштине. Као јединствена институција у Републици са основним задатком да заштити, унапреди и сачува националне природне ресурсе, своју делатност Завод остварује кроз послове заштите природних добара, очувања биодиверзитета и геонаслеђа, образовне и промотивне активности, објављивањем научностручних и популарних издања, као и остваривањем сарадње на националном и међународном плану.
Саопштење- Повећан број белоглавог супа у Србији и региону - 12.12.2012.
Различитим пројектима и мерама заштите повећан број белоглавог супа, строго заштићене врсте која је била пред нестајањем
Дан 23. новембар био је датум када је на свим познатим стаништима у Србији и неким другим земљама Балкана обављен редовни годишњи мониторинг белоглавог супа, строго заштићене врсте која је на овим просторима била пред нестајањем. На основу обављеног зимског цензуса, може се констатовати да је са укупно 358 пребројаних птица у Србији, популација белоглавог супа повећана у односу на прошлу годину, и да је највећа од када се примењују мере заштите ове врсте у Србији.
У оквиру међународне акције бројања, стручњаци за заштиту установили су да је са пребројане укупно 602 птице - 358 птица у Србији, 182 у Бугарској и 62 птице у Грчкој, на овом делу Балкану у целини повећана популација белоглавог супа.
Цензус белоглавог супа део је међународне иницијативе за подручје Балкана која је започела још 2008. године, а Србија ове године други пут учествује у акцији. Акција подразумева да се истог датума на свим познатим стаништима на Балкану обави бројање супова како би се прикупиле информације о стању популација и потребним мерама заштите. Орнитолози, чланови удружења за заштиту птица Србије, управљачи резервата, уз координацију Завода за заштиту природе Србије, обавили су акцију на три локације где су главне гнездеће колоније, као и на четвртој, недавно утврђеној локацији: специјалним резерватима „Увац, „Клисура реке Трешњице“, „Клисура реке Милешевке“ и подручју Соколских планина.
У Специјалном резервату природе „Клисура реке Трешњице“ утврђено је присуство најмање 45 јединки, Специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“ 55 јединки, и Специјалном резервату „Увац“ 258 јединки. На основу ових података процењује се да је у целини бројност супова повећана за око 50 јединки у односу на прошлу годину, а појединачно гледано, на свим гнездећим стаништима супова уочава се тренд повећања популације, осим у клисури Милешевке.
Поред укупне бројности белоглавих супова пре почетка наредне гнездеће сезоне, ова акција биће основ за утврђивање старосне структуре птица. Већ сада се може констатовати да добијени резултати овогодишњег зимског цензуса потврђују да је Србија и даље једно од значајних подручја када је реч о очувању белоглавог супа као строго заштићене врсте.
