Спелеолошким објектима, у ужем смислу, сматрају се пећине и јаме као подземни облици рељефа настали карстним процесом. Пећинама (caves) се називају хоризонтални и субхоризонтални подземни канали. Јамама (pits) се називају вертикални и субвертикални канали. У свету (на енглеском говорном подручју) за јаме и пећине одавно је прихваћен јединствен термин ''caves''.

Ове објекте, поред морфологије подземних канала, посебно интересантним, привлачним, интригантним и, свакако, научно значајним, чини и присуство воде, акумулативних форми – пећинског накита и живог света.

Карстни процес је специфичан егзогени геоморфолошки процес који, осим дејстава на површини, својим растварачким дејством силази и испод површине земље, стварајући тако специфичне и атрактивне подземне облике рељефа. Карст као мултидисциплинарни феномен пружа заиста висок диверзитет, како појава, тако и процеса у којима подземни облици рељефа настају и развијају се.

Око 10% територије Србије чине карстни терени, односно терени изграђени од карбонатних стенa које су добра подлога за развој карстификације и за формирање карстног рељефа, како површинског, тако и подземног. На тим теренима формиран је и развијен велики број подземних рељефних облика – спелеолошких објеката.

У Инвентару геонаслеђа Србије (2005), у групи Спелелошки објекти нашло се 80 објеката, од којих је 56 пећина, 10 јама и 14 понора.

Заштићено је 37 објеката, а у скорије време донет је и акт о заштити једног новог спелеолошког објекта, јаме - Тупижничка Леденица на планини Тупижници, општина Књажавац.

Сви посебно заштићени спелеолошки објекти су споменици природе. Многи спелеолошки објекти налазе се у оквиру већих заштићених природних добара те уживају заштитни статус подручја на коме се налазе.

Завод је у два циклуса, у периодима од 1999-2004. и 2005-2010, спроводио пројектну тему „Биоспелеолошка истраживања Србије“. Овим истраживањима обухваћено је преко стотину спелелошких објеката, а као резултат, пронађен је велики број врста троглофауне, међу којима и велики број реликтних врста, ендемита, стеноендемита, нових врста за фауну Србије, као и нових врста за науку.

Такође, СП „Церјанска пећина“ је била предмет истраживања у петогодишњем периоду (2011-2015.), када су стручни сарадници Завода спровели у великом обиму комплексна и мултидисциплинарна истраживања, а као резултат објављена је књига „Споменик природе Церјанска пећина“

Међу спелеолошким објектима геонаслеђа, посебну атрактивност има девет пећина које су доступне за туристичке посете, и то Ресавска, Рајкова, Мермерна, Лазарева, Церемошња, Равништарка, Потпећ, Рисовача и Стопића пећина. У току је уређење још три пећине, од којих се за Хаџи-Проданову очекује пуштање у рад ове сезоне.