Строго заштићене и заштићене дивље врсте
Строго заштићене дивље врсте
Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива обухваћено је 2633 дивљих врста. Ради очувања биолошке разноврсности и природног генофонда, односно врста које имају посебан значај за Републику Србију са еколошког, екосистемског, биогеографског, научног, здравственог, економског и другог аспекта, Правилником су утврђене и мере заштите строго заштићених и заштићених врста и њихових станишта. Строго заштићене и заштићене дивље врсте, које се заједнички називају заштићене врсте, одређују се на основу националних и међународних црвених листа или црвених књига, потврђених међународних уговора, стручних налаза и/или научних сазнања.
У Прилогу I овог Правилника наведене су строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива. То су врсте које су ишчезле са територије Републике Србије, врсте враћене програмима реинтродукције, крајње угрожене, угрожене, реликтне, локално ендемичне, стеноендемичне и међународно значајне и заштићене дивље врсте.
Заштита ових врста се спроводи забраном коришћења, уништавања и предузимања свих активности којима се могу угрозити како саме дивље врсте тако и њихова станишта, као и предузимањем мера и активности на управљању популацијама.
Међутим, строго заштићене дивље врсте се на основу дозволе министарства надлежног за послове заштите природе могу користити за истраживања и образовања, поновног насељавања (репопулације), реинтродукције, поновног уношења и узгоја у in-situ и еx-situ условима; ради спречавања озбиљних штета на усевима, стоци, шумама, рибњацима, води и другим облицима својине; у циљу заштите јавног здравља и јавне безбедности, а под строго контролисаним условима и у ограниченом обиму, дозвољава се и узимање или задржавање одређених јединки у ограниченим количинама.
Број строго заштићених дивљих врста је 1783 од чега су чак 1042 врсте животиња, са најбројнијим бескичмењацима. Међу строго заштићеним врстама је 50 врста сисара, 307 врста птица, 18 врста водоземаца и 18 врста гмизаваца, 38 врста риба и 610 бескичмењака. Осим тога, строго је заштићено 75 врста гљива и лишајева, 641 врста биљака (маховина, папратњача о семењача) и 25 врста алги.
Прилог I - Број строго заштићених дивљих врста по групама
Заштићене дивље врсте
У Прилогу II Правилника о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива наведене су заштићене дивље врсте које у природи тренутно нису угрожене у мери да им прети опасност да нестану или постану критично угрожене. То су рањиве, ендемичне, индикаторске, кључне и кишобран врсте, реликтне, међународно значајне и заштићене дивље врсте, као и врсте које нису угрожене али се због њиховог изгледа могу лако заменити са строго заштићеним врстама. Међу овим врстама су и дивље врсте од економског значаја које се могу сакупљати на основу дозволе коју издаје Министарство надлежно за послове заштите животне средине, а које би неконтролисаном експлоатацијом или уништавањем станишта могле бити угрожене.
Заштита заштићених дивљих врста спроводи слично као и заштита строго заштићених дивљих врста, односно забраном уништавања и предузимања других активности којима се наноси штета врстама и њиховим стаништима, као и предузимањем мера и активности на управљању популацијама. Разлика је у томе што постоји могућност ограниченог коришћења одређених дивљих врста у циљу њихове прераде, трговине, прекограничног промета, као и плантажног и фармерског узгоја.
Укупно 860 дивљих врста биљака, животиња и гљива има статус заштићених врста, од чега су 253 врсте животиња (30 врста сисара, 35 врста птица, 2 врсте гмизаваца, 3 врсте водоземаца, 29 врста риба и 154 врсте бескичмењака), 37 врста гљива и лишајева и 570 врста биљака.
Прилог II - Број заштићених дивљих врста по групама
