Дана 21. јануара 2021. канцеларија Завода за заштиту природе у Нишу је обавештена да се на југу Србије, у Лесковцу, уништава највеће зимовалиште строго заштићене врсте сове утине (Asio otus), и то у време када је дрвеће пуно сова, тј. у тренутку када су сове биле на дрвету. Са садржајем овог мејла упозната је и локална еколошка инспекција. О овом догађају Завод је обавестио Републичку инспекцију, Одељење за заштиту биодиверзитета, и затражио даље поступање по предмету.
Ова врста је распрострањена у већем делу Европе, северне и централне Азије, Блиског Истока, Мале Азије и северне Америке. Среће се у руралним и у урбаним срединама. Гнезди се у отвореним мозаичим стаништима. Не гради гнезда сама, већ користи напуштена гнезда крупнијих птица, најчешће врста из породице врана (сврака, сива врана и гачац). Храни се ситним сисарим (волухарице и мишеви), мањим птицама и крупним инсектима. Током зимског периода популације из јужних делова подручја распрострањења (ареала) врсте остају око места гнежђења, док се северне популације померају ка југу. Утина зиму проводи у групама од пар до стотину јединки заједно, често у градовима и селима. Европска популација је стабилна. У Србији се гнезди од 17700 до 25200 парова. Строго је заштићена врста и поменута је у Прилогу I Правилника о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива („Службени гласник РС“, бр. 5/2010, 47/2011, 32/2016 и 98/2016).
Аутор фотографије: Dirk-Jan van Roest
Ова врста је распрострањена у већем делу Европе, северне и централне Азије, Блиског Истока, Мале Азије и северне Америке. Среће се у руралним и у урбаним срединама. Гнезди се у отвореним мозаичим стаништима. Не гради гнезда сама, већ користи напуштена гнезда крупнијих птица, најчешће врста из породице врана (сврака, сива врана и гачац). Храни се ситним сисарим (волухарице и мишеви), мањим птицама и крупним инсектима. Током зимског периода популације из јужних делова подручја распрострањења (ареала) врсте остају око места гнежђења, док се северне популације померају ка југу. Утина зиму проводи у групама од пар до стотину јединки заједно, често у градовима и селима. Европска популација је стабилна. У Србији се гнезди од 17700 до 25200 парова. Строго је заштићена врста и поменута је у Прилогу I Правилника о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива („Службени гласник РС“, бр. 5/2010, 47/2011, 32/2016 и 98/2016).
Аутор фотографије: Dirk-Jan van Roest
