UNESCO Светска баштина

UNESCO-в међународни програм Светске баштине има за циљ идентификовање, заштиту и очување природне и културне баштине света која је од непроцењиве вредности за цело човечанство. Ова намера UNESCO-а је првобитно декларисана кроз потписивање међународног споразума усвојеног 1972. године под називом Конвенција о заштити Светске културне и природне баштине (Convention concerning the Protection of the World Cultural and Natural Heritage). До сада су чак 193 државе света ратификовале ову конвенцију, што је чини једном од најмасовнијих међународних споразума, а Програм светске баштине једним од најпрепознатљивијих UNESCO програма. https://whc.unesco.org/en/about/

UNESCO у оквиру Програма светске баштине води бригу о добрима културног или природног карактера која поседују изузетне карактеристике, а која би у супротном била под ризиком пропадања и нестајања, ради њиховог очувања за будуће генерације. Овим програмом управља Комитет светске баштине, којег чини 21 држава, а састав Комитета се мења сваких 4 (6) година, како би све државе потписнице биле укључене у управљање Програмом. https://whc.unesco.org/en/committee/ У оквиру UNESCO-а је 1992. године формиран Центар за светску баштину, који се налази у Паризу, и који представља главни координациони центар Програма. https://whc.unesco.org/en/world-heritage-centre/

Програма светске баштине води евиденцију о добрима светске баштине у виду Листе светске баштине, на коју се уписују добра у категоријама Културне баштине и Природне баштине. До сада је на Листу светске баштине уписано 1092 добра на територији укупно 167 држава света, од чега је 845 добара Светске културне баштине, а свега 209 добара Светске природне баштине и 38 мешовитих добара, којима је обухваћена и природна и културна светска баштина. https://whc.unesco.org/en/list/

Како би изузетне природне и културне карактеристике своје земље уписала на Листу светске баштине, свака држава чланица Програма формира тзв. тентативну листу, на којој наводи природна и културна добра која предлаже међународној заједници за уписивање на Листу светске баштине. https://whc.unesco.org/en/tentativelists/

Након што је уписала предлог на своју тентативну листу, држава предаје Номинациони досије Центру за светску баштину на одлучивање, у којем су детаљно обрађене све појединости везане за номиновано добро. Како би омогућио правичан одабир добара која ће бити уписана на Листу светске баштине, UNESCO је дефинисао 10 критеријума, од којих барем једно мора испунити добро како би било проглашено Светском баштином. Да би било уписано на листу Светске баштине, номиновано добро мора да поседује тзв. Изузетну универзалну вредност (outstanding universal value – OUV) по једном од наведених критеријума. https://whc.unesco.org/en/criteria/

Организације специјализоване за заштиту природних и културних вредности, Међународна унија за заштиту природе (International Union for Conservation of Nature -IUCN) и Међународни савет о споменицима и градовима (International Council on Monuments and Sites - ICOMOS), су делегиране од стране Комитета светске баштине и Центра за светску баштину да са стручног и научног аспекта оцене Номинациони досије и дају своју препоруку везано за уписивање на Листу светске баштине. https://whc.unesco.org/en/advisorybodies/ Комитет светске баштине заседа једанпут годишње како би гласањем одлучило по свим пристиглим номинацијама у току те године, као и о свим другим текућим питањима везаним за добра на листи Светске баштине.

Уписивањем добра на листу Светске баштине, држава преузима обавезу да се брине о њему на одговарајући начин, односно да формира или именује управљачко тело које ће директно водити бригу о добру, пратити његово стање и примењивати одговарајуће мере заштите. Управљачко тело треба да сарађује са свим заинтересованим странама, почев од државних органа и локалних власти, до невладиних организација, предузећа и шире заинтересоване јавности, како би што успешније заједнички радили на заштити и промоцији Светске баштине. Држава има обавезу да Комитету светске баштине редовно подноси извештаје о стању свих добара на листи светске баштине о којима брине, као и о начину на који то ради, што укључује извештавање о предузетим мерама заштите. https://whc.unesco.org/en/soc/ На основу ових извештаја (State of conservation Report – SOC Report) Комитет светске баштине може предузети одређене мере како би помогао у решавању горућих проблема. Једна од таквих мера је и уписивање добра на Листу угрожених добара светске баштине (List of World Heritage in Danger). https://whc.unesco.org/en/158/

Природна добра уписана на тентативну листу Републике Србије

https://whc.unesco.org/en/tentativelists/state=rs

Република Србија је 2002. године, на предлог Завода за заштиту природе Србије, уписала на тентативну листу чак 5 природних добара која испуњавају критеријуме прописане UNESCO програмом Светске баштине, а то су:

• Специјални резерват природе „Делиблатска пешчара“
https://whc.unesco.org/en/tentativelists/1695/
• Споменик природе „Ђавоља варош“
https://whc.unesco.org/en/tentativelists/1700/
• Национални парк „Тара“ са кањоном реке Дрине
https://whc.unesco.org/en/tentativelists/1698/
• Национални парк „Ђердап“
https://whc.unesco.org/en/tentativelists/1693/
• Парк природе „Стара планина“
https://whc.unesco.org/en/tentativelists/1697/

Нажалост, како се до данас није приступило изради Номинационог досијеа, Комитет за светску баштину се није никада изјаснио по овим предлозима.

Древне и нетакнуте букове шуме Карпата и других региона Еевропе

Током 2018. године Завод је започео интензиван рад на припреми новог уписа на тентативну листу – одабраних компоненти древних и нетакнутих букових шума које је почетком 2019. године Република Србија предложила као проширење постојећег добра Светске природне баштине „Древне и нетакнуте букове шуме Карпата и других региона Еевропе“ - https://whc.unesco.org/en/tentativelists/6394/

Како природни и културни феномени не познају државне границе, у случају да се нађу на територији више држава, а ради функционалности њихове интегралне заштите, на Листу светске баштине се могу уписати прекогранична добра, којима заједнички управљају две или више држава. Ово добро светске баштине је једно од 37 прекограничних добара на Листи светске баштине, од којих је 15 у категорији природне баштине и 2 мешовита. https://whc.unesco.org/en/list/?&transboundary=1

Уколико добро светске баштине чини више просторно одвојених компоненти које заједно чине једну целину у смислу Изузетне универзалне вредности, ради се о серијском добру, које може бити и прекогранично уколико се компоненте налазе на територијама више држава.

Непрегледне и густе букове шуме Карпата су 2006. године номиновале Словачка и Украјина као прекогранично серијско добро под називом „Нетакнуте букве шуме Карпата“, које је уписано 2007. године на Листу светске баштине у категорији природне баштине, да би 2010. године Немачка номиновала серијско добро под називом „Древне букове шуме Немачке“ као проширење постојећег добра „Нетакнуте букве шуме Карпата“. Комитет за светску баштину је уписао ово проширење 2011. године на Листу светске баштине, чиме проширено добро мења назив у „Нетакнуте букве шуме Карпата и древне букове шуме Немачке“. У одлуци о проглашењу, Комитет охрабрује државе да раде на проширењу овог добра како би се осигурао опстанак екосистема букових шума у Европи за будуће генерације, а у светлу великих и растућих притиска који су присутни на терестричне екоситеме Европе, посебно оне које гради европска букова (Fagus sylvatica), који су међу најзаступљенијима.

Следеће проширење овог добра светске баштине је уписано 2017. године под називом „Древне и нетакнуте букове шуме Карпата и других региона Европе“, које се тренутно чини укупно 78 компоненти у 12 држава Европе (Словачка, Украјина, Немачка, Италија, Aустрија, Белгија, Албанија, Румунија, Бугарска, Хрватска, Словенија и Шпанија). https://whc.unesco.org/en/list/1133

Следеће проширење је тренутно у припреми, а њиме би требали бити представљени недостајући делови ареала букве у Европи, њене вегетацијске и екосистемске варијације у односу на географски положај, климатски појас, надморску висину, услове средине и историју развоја ове врсте на европском континенту. У наредном проширењу учествује 10 земаља, које су за то поднеле одговарајуће образце UNESCO тентативне листе: Босна и Херцеговина, Чешка, Француска, Италија, Пољска, Србија, Словачка, Швајцарска, Македонија и Црна Гора.

Република Србија је номиновала укупно 8 локалитета у режиму заштите I (првог) степена унутар националних паркова „Фрушка гора“, „Тара“ и „Копаоник“, који поседују тзв. додату вредност, односно репрезентативне карактеристике букових екосистема које до сада нису представљене уписаним компонентама овог добра светске баштине. У оквру НП „Фрушка гора“ издвојена су два локалитета, Папратски до и Равне, који би представљали прве компоненте у Панонском региону букових шума. У оквру НП „Тара“ издвојена су такође два локалитета: локалитет Звезда, где буква гради заједнице са панчићевом омориком (Picea omorika), ендемичном и реликтном врстом четирана, и локалитет Клисура Раче, где се може наћи реликтна заједница букве са орахом (Juglans regia). У оквру НП „Копаоник“ су издвојена 4 локалитета, Козије стене, Метође, Дубока и Јелак, који се налазе у клисурама Самоковске, Дубоке и Брзећке реке, где је присутан велики број стено-ендемичних врста, а који се такође одликују и разноврсношћу и специфичношћу геолошког састава.