Готово нетакнута природа наше земље примила је и угостила велики број туриста који су ове године уместо морских дестинација одмор провели у просторима који чине бисере природе наше земље.
Најтраженије дестинације за одмор били су, пре свега, као највећа подручја наши национални паркови Тара, Ђердап, Копаоник, Фрушка гора, затим Паркови природе Стара планина, Златибор, Голија, који су од раније били препозанти као туристичке дестинације. Знатно већи број посета него ранијих година имали су и Предели изузетних одлика „Власина“, „Овчарско-Кабларска клисура“, али и Специјални резервати природе „Увац“, „Сува планина“, „Јерма“ и многи други. Посета појединачних феномена у природи такође је била изазов за наше грађане, фотографије са Споменика природе „Таорска врела“, водопада „Лисине“ и „Сопотница“, честе су разгледнице које се размењују на друштвеним мрежама.
Овим поводом, директор Завода за заштиту природе Србије мр Алексадар Драгишић истиче да „Јединствени и највреднији простори природе који се чувају у оквиру система заштићених подручја, а којих на основу стручног рада Завода за заштиту природе Србије има око 500, нашли су се пред изазовом управљања најбројнијим посетама од свог установљавања као заштићених подручја. Уједно део посетилаца који није уобичајено проводио одмор у природи, нашао се у окружењу у којем важе посебна правила и култура понашања за упознавање околине, активности којима се могу бавити и правилно и безбедно кретати како не би угрозили свет природе, и себе. У том контесту у спорадичним случајевима долазило је до нежељених ситуација, пре свега, остављања смећа у природи, улазак у зоне са првим режимом заштите који су подручја са осетљивим екоситемима и стаништима ретких врста и у којима су забрањене посете, губљење услед непознавања праћења/или непоштовања ознака на шетним стазама у природи и сл. Међутим, оно што је битно је да није дошло до већих проблема који би довели до деградациjе простора, нарушавања станишта биљних и животињских врста, изазвали пожаре и сл.“.
Зависно од карактеристика подручја, установљених основних и темељних вредности, расположивих кадровских и логистичких капацитета, појединачна заштићена подручја су решавале одређене проблеме на терену. Национални парк Тара, као простор са највише уређених шетних и бициклистичких стаза и видиковаца, имао је изазов у организовању и усмеравању великог броја људи и возила на овом простору, уз појачну потребу регулисања одвожења смећа на најфреквентнијим локалитетима и пре свега, залажење у резервате са првим степеном заштите који се налазе поред пута (као што је резерват Црвени поток на Митровцу). Туристичка организација Власине као управљач ПИО „Власина“ са некада дневним уласком од 2000 аутомобила, посетилаца, који су најчешће боравили на плажама језера највише се бавила проблемом отпада и смећа у приобалном појасу. Одвoжење смећа и чишћење после посета био је велики посао и у Парку природе „Стара планина“, као и још 40 заштићених подручја којима управаљају ЈП „Србијашуме“. Туристичка организација Чачак, управљач Парка природе „Овчарско-Кабларска клисура“, је била ангажована и за помоћ туристима да савладају планинарске стазе, будући да су неодговорни појединци поред званичне, на стазама исписивали своју сигнализацију, и тиме збуњивали посетиоце. Свакако са највећим проблемом се сусрео Резерват „Увац“ д.о.о. - управљач Специјалног резервата „Увац“, где су се дешавали недозвољени прелети хеликоптера који су угрожавали младе белоглавих супова у периоду њихове припреме за први лет. Након овог инцидента покренути су кораци како не би дошло до нових случајева у виду забране ниских летова на простору овог резервата.
Као пример добре праксе и доброг управљања повећаним бројем посета, истче се Национални парк „Ђердап“. Јавно предузеће „Национални парк Ђердап“, за ову ситуацију се спремао годинама и тако је и дочекао. У складу са припремљеним Планом управљања посетама националним парком и студијом о капацитетима пешачких стаза, којих у парку има девет, све заинтересоване посетиоце да упознају Ђердап на стазама су дочекивали ренџери који су прошли обуке за водиче и у групама водили посетиоце. За своје посетиоце Национални парк је имао припремљене програме обилазака са воде, као и колима са водичем.
„Искуства стечена кроз повећан број посетилаца у природним добрима су веома значајна за рад у организовању и управљању посетама како би имали туризам који ће значити локалном становништву и бити усклађен са очувањем природних вредности. Пре свега, сви управљачи треба да имају план управљања посетама и процену капацитета посета подручја, припреме разноврсну понуду вођених тура и појачају информативне и образовне капацитете и доступност на терену. Такође, треба појачати поштовање законских прописа и процедура за обављење делатности у заштићеном подручју и обавезу јављања и пријављивања своје делатности управљачу заштићеног подручја и добијања услова заштите природе од Завода за заштиту природе Србије“, нагласио је директор Завода мр Александар Драгишић, како би следећу сезону дочекали спремније.
Директор Завода истиче и да се „надамо да ће наши грађани који су ове године одшкринули врата лепота природе наше Србије, наставити да обилазе подручја природне баштине када и друге традиционалне дестинације за одмор буду поново доступне. Познавање и поштовање наше баштине говори о свима нама као појединцима и грађанима наше земље. Уједно, ако научимо да волимо и чувамо природу и то пренесемо на децу, дајемо лични допринос и за очување планете“.
Овом приликом, желимо да подсетимо на основна правила понашања у природи:
О вредностима и лепотама заштићеног подручја информишите се у Информативном центру и Центру за посетиоце у заштићеним подручјима. Распитајте се о водичкој служби, могућностима коришћења бицикла.
Посветите време обавештењима на информативним таблама, уколико постоје. Поштујте знаке упозорења или забрана. Питајте униформисана лица (чуваре природе) о недоумицама уколико их имате.
Крећите се по обележеним шетним стазама. Не удаљавајте се од њих чак иако мислите да ћете се лако орјентисати;
Аутомобиле возите обележеним и јавним путевима. Поштујте забране употребе сирене;
Паркирајте искључиво на обележеним и уређеним паркинзима;
Кампујте на означеним и уређеним местима;
За излетичка места бирајте просторе где постоје постављени столови;
Ватру за рошитљ, уколико је дозвољено паљење ватре у свако доба године, палите на постављеним ложиштима и користите гране које су на земљи, немојте ломити гране са дрвећа. По одласку обавезно проверите да ли сте добро угасили ватру;
Смеће одлажите у кесе. Уколико не постоје канте или контејери обавезно га понесите са собом, никако не остављајте у природи;
На стазама где је обележено да се крећете кроз станиште неке животиње, немојте правити буку, довикивати се и узнемиравати животиње;
Немојте брати биљке и гљиве;
Немојте хватати, убијати, у страху газити и јурити животиње, будући да се налазите на месту које је њихов дом;
Немојте уносити, пуштати или остављати без надзора ваше љубимце у природи;
Немојте правити буку на станишту птица, поред гнезда или их уништавати или купити јаја из гнезда, као ни младунце других животиња;
Свој отпад понесите са собом;
Пријавите чувару или ренџеру уколико приметите да се неко недолично и неодговорно понаша у природи;
Као успомену понесите своје утиске, доживљаје и фотографије.
Наведена правила нису ту да нас ограниче и спрече да уживамо спонтано у природи, већ да нас подсете да морамо чувати природу, јер није неуништива и потребно јој је дуго времена да залечи ране које могу настати услед нашег неодоличног понашања.
Најтраженије дестинације за одмор били су, пре свега, као највећа подручја наши национални паркови Тара, Ђердап, Копаоник, Фрушка гора, затим Паркови природе Стара планина, Златибор, Голија, који су од раније били препозанти као туристичке дестинације. Знатно већи број посета него ранијих година имали су и Предели изузетних одлика „Власина“, „Овчарско-Кабларска клисура“, али и Специјални резервати природе „Увац“, „Сува планина“, „Јерма“ и многи други. Посета појединачних феномена у природи такође је била изазов за наше грађане, фотографије са Споменика природе „Таорска врела“, водопада „Лисине“ и „Сопотница“, честе су разгледнице које се размењују на друштвеним мрежама.
Овим поводом, директор Завода за заштиту природе Србије мр Алексадар Драгишић истиче да „Јединствени и највреднији простори природе који се чувају у оквиру система заштићених подручја, а којих на основу стручног рада Завода за заштиту природе Србије има око 500, нашли су се пред изазовом управљања најбројнијим посетама од свог установљавања као заштићених подручја. Уједно део посетилаца који није уобичајено проводио одмор у природи, нашао се у окружењу у којем важе посебна правила и култура понашања за упознавање околине, активности којима се могу бавити и правилно и безбедно кретати како не би угрозили свет природе, и себе. У том контесту у спорадичним случајевима долазило је до нежељених ситуација, пре свега, остављања смећа у природи, улазак у зоне са првим режимом заштите који су подручја са осетљивим екоситемима и стаништима ретких врста и у којима су забрањене посете, губљење услед непознавања праћења/или непоштовања ознака на шетним стазама у природи и сл. Међутим, оно што је битно је да није дошло до већих проблема који би довели до деградациjе простора, нарушавања станишта биљних и животињских врста, изазвали пожаре и сл.“.
Зависно од карактеристика подручја, установљених основних и темељних вредности, расположивих кадровских и логистичких капацитета, појединачна заштићена подручја су решавале одређене проблеме на терену. Национални парк Тара, као простор са највише уређених шетних и бициклистичких стаза и видиковаца, имао је изазов у организовању и усмеравању великог броја људи и возила на овом простору, уз појачну потребу регулисања одвожења смећа на најфреквентнијим локалитетима и пре свега, залажење у резервате са првим степеном заштите који се налазе поред пута (као што је резерват Црвени поток на Митровцу). Туристичка организација Власине као управљач ПИО „Власина“ са некада дневним уласком од 2000 аутомобила, посетилаца, који су најчешће боравили на плажама језера највише се бавила проблемом отпада и смећа у приобалном појасу. Одвoжење смећа и чишћење после посета био је велики посао и у Парку природе „Стара планина“, као и још 40 заштићених подручја којима управаљају ЈП „Србијашуме“. Туристичка организација Чачак, управљач Парка природе „Овчарско-Кабларска клисура“, је била ангажована и за помоћ туристима да савладају планинарске стазе, будући да су неодговорни појединци поред званичне, на стазама исписивали своју сигнализацију, и тиме збуњивали посетиоце. Свакако са највећим проблемом се сусрео Резерват „Увац“ д.о.о. - управљач Специјалног резервата „Увац“, где су се дешавали недозвољени прелети хеликоптера који су угрожавали младе белоглавих супова у периоду њихове припреме за први лет. Након овог инцидента покренути су кораци како не би дошло до нових случајева у виду забране ниских летова на простору овог резервата.
Као пример добре праксе и доброг управљања повећаним бројем посета, истче се Национални парк „Ђердап“. Јавно предузеће „Национални парк Ђердап“, за ову ситуацију се спремао годинама и тако је и дочекао. У складу са припремљеним Планом управљања посетама националним парком и студијом о капацитетима пешачких стаза, којих у парку има девет, све заинтересоване посетиоце да упознају Ђердап на стазама су дочекивали ренџери који су прошли обуке за водиче и у групама водили посетиоце. За своје посетиоце Национални парк је имао припремљене програме обилазака са воде, као и колима са водичем.
„Искуства стечена кроз повећан број посетилаца у природним добрима су веома значајна за рад у организовању и управљању посетама како би имали туризам који ће значити локалном становништву и бити усклађен са очувањем природних вредности. Пре свега, сви управљачи треба да имају план управљања посетама и процену капацитета посета подручја, припреме разноврсну понуду вођених тура и појачају информативне и образовне капацитете и доступност на терену. Такође, треба појачати поштовање законских прописа и процедура за обављење делатности у заштићеном подручју и обавезу јављања и пријављивања своје делатности управљачу заштићеног подручја и добијања услова заштите природе од Завода за заштиту природе Србије“, нагласио је директор Завода мр Александар Драгишић, како би следећу сезону дочекали спремније.
Директор Завода истиче и да се „надамо да ће наши грађани који су ове године одшкринули врата лепота природе наше Србије, наставити да обилазе подручја природне баштине када и друге традиционалне дестинације за одмор буду поново доступне. Познавање и поштовање наше баштине говори о свима нама као појединцима и грађанима наше земље. Уједно, ако научимо да волимо и чувамо природу и то пренесемо на децу, дајемо лични допринос и за очување планете“.
Овом приликом, желимо да подсетимо на основна правила понашања у природи:
О вредностима и лепотама заштићеног подручја информишите се у Информативном центру и Центру за посетиоце у заштићеним подручјима. Распитајте се о водичкој служби, могућностима коришћења бицикла.
Посветите време обавештењима на информативним таблама, уколико постоје. Поштујте знаке упозорења или забрана. Питајте униформисана лица (чуваре природе) о недоумицама уколико их имате.
Крећите се по обележеним шетним стазама. Не удаљавајте се од њих чак иако мислите да ћете се лако орјентисати;
Аутомобиле возите обележеним и јавним путевима. Поштујте забране употребе сирене;
Паркирајте искључиво на обележеним и уређеним паркинзима;
Кампујте на означеним и уређеним местима;
За излетичка места бирајте просторе где постоје постављени столови;
Ватру за рошитљ, уколико је дозвољено паљење ватре у свако доба године, палите на постављеним ложиштима и користите гране које су на земљи, немојте ломити гране са дрвећа. По одласку обавезно проверите да ли сте добро угасили ватру;
Смеће одлажите у кесе. Уколико не постоје канте или контејери обавезно га понесите са собом, никако не остављајте у природи;
На стазама где је обележено да се крећете кроз станиште неке животиње, немојте правити буку, довикивати се и узнемиравати животиње;
Немојте брати биљке и гљиве;
Немојте хватати, убијати, у страху газити и јурити животиње, будући да се налазите на месту које је њихов дом;
Немојте уносити, пуштати или остављати без надзора ваше љубимце у природи;
Немојте правити буку на станишту птица, поред гнезда или их уништавати или купити јаја из гнезда, као ни младунце других животиња;
Свој отпад понесите са собом;
Пријавите чувару или ренџеру уколико приметите да се неко недолично и неодговорно понаша у природи;
Као успомену понесите своје утиске, доживљаје и фотографије.
Наведена правила нису ту да нас ограниче и спрече да уживамо спонтано у природи, већ да нас подсете да морамо чувати природу, јер није неуништива и потребно јој је дуго времена да залечи ране које могу настати услед нашег неодоличног понашања.
