Завод за заштиту природе Србије реализовао је у 2020. години значајне послове заштите природе, који су били организовани у складу са насталом епидемиолошком ситуацијом у земљи и свету, као и свим прописаним здравственим мерама, усклађеним са стратегијом Владе Србије.
Директор Завода, мр Александар Драгишић истиче да су „у току 2020. године реализовани стратешки државни циљеви у заштити природе, као што су повећање броја заштићених подручја, тиме и укупна површина под заштитом у нашој земљи. У Србији је по истеку 2020. године заштићено укупно 471 природно добро. Укупна површина заштићених природних добара износи 678.237 ha, што представља 7,66% територије Србије. Заштићена површина у 2020. години, новом заштитом, је 400 хектара, и то, проглашењем заштићених подручја: Специјални резерват природе „Осредак“, Строги резерват природе „Каленић“ и Споменик природе „Тунелска пећинска прераст у кањону Замне“.“
„За повећање површине под заштитом посебно је значајно стављање у поступак добијања статуса заштићеног подручја простора који какратерише највиши квалитет природе и по светским стандардима има карактеристике дивљине са највећом шумовитошћу, Парк Природе „Кучај-Бељаница“, на основу стручног предлога и израде стручне основе Студије заштите природе, сарадника Завода за заштиту природе Србије, такође и објавом на сајту Министарства заштите животне средине“, наглашава директор Завода, Александар Драгишић.
За потребе израде студија за нове просторе под заштитом Завод је реализовао истраживања на простору Горњачке клисуре, Долине Великог Рзава и Спомен парка у Чачку. Док су у циљу ревизије постојећег заштићеног подручја вршена истраживања у циљу валоризације Парка природе „Стара планина“, који ће на основу прикупљених података и резултата истраживања бити територијално проширен, а унутар граница измењени режими заштите одређених делова, како би се ускладиле потребе очувања пиродних вредности и развојних капацитета и потреба локалних заједница.
Делатности на очувању природних добара реализоване су и стручним надзором којим је обухваћено 16 заштићених подручја. У сврхе издавања услова заштите природе, укупан број обрађених захтева, у форми услова заштите природе и мишљења, износи око 2.000 предмета, од којих се на заштићена подручја односило око 600 захтева.
На пољу истраживања, мониторинга и заштите биодиверзитета посебно је био значајан даљи рад на успостављању еколошке мреже на територији Републике Србије и успостављање еколошке мреже Европске уније Natura 2000 као дела еколошке мреже Републике Србије. Oва истраживања унапређена су успостављањем апликације за прикупљање података са терена, док је посебан сегмент у раду Завода био преузимање и збрињавање строго заштићених и заштићених врста, као и интервентних мера у сарадњи са Републичком инспекцијом за заштиту животне средине Министарства заштите животне средине. Такође, треба истаћи да је Завод обрадио и издао 434 мишљења за коришћење и промет заштићених врста, а сакупљања дивљих врста у природи остала су на нивоу претходних година.
Деловање у заштити различитих угрожених врста, обележило је и доношење Наредбе о одређивању условно забрањених зона LY R10 Увац, LY R11 Трешњица и LY R12 Милешевка Директората цивилног ваздухопловства Републике Србије. Поменута Наредба је донета уз сагласност Министарства одбране и Министарства унутрашњих послова Републике Србије. Овом Наредбом одређене су условно забрањене зоне лета на подручјима станишта белоглавих супова у специјалним резерватима природе „Увац“, „Клисура реке Трешњице“ и „Клисура реке Милешевке“.
Директор Завода, Александар Драгишић, указао је на чињеницу: „да Србија има очувану природну баштину, у европским па и светским размерама. Доказ за ову тврдњу је рад и сарадња Завода, са свим релевантним државним и управљачким институцијама, на проглашењу и упису заштићених подручја Србије у светске мреже и програме заштите природе“.
Србија је у 2020. години добила прво подручје у Светској мрежи геопаркова и једанаесто међународно значајно влажно подручје (Рамсарско подручје) за која је проглашено подручје Ђердапа. Посебно је значајна номинација пет букових резервата у Србији, у оквиру Светске природне баштине за проширење добра под називом „Древне и нетакнуте букове шуме Карпата и других региона Европе”, који се у Србији налазе у националним парковима „Фрушка Гора“ (резервати Папратски до и Равне), „Тара“ (резервати Звијезда и Рача) и „Копаоник“ (резерват Козје стене). Рад у вези са Програмом Човек и биосфера, укључивао је током 2020. године подношење ревизије Студије заштите Парка природе „Голија”, у оквиру којег се налази први Резерват биосфере у Србији – РБ „Голија-Студеница”, као и припреме за номинацију првог прекограничног Резервата биосфере у Србији – ПРБ „Тара-Дрина” између Србије и Републике Српске (БиХ).
Завод је и у 2020. години кроз образовне програме и путем средстава јавног информисања, упознавао јавност са својим радом и активностима. У 2020. години информације су биле везане за доступност јавности информацијама о вирусу COVID-19 у природи, као и о томе да ли се може очекивати појачано присуство овог вируса код животињских дивљих врста. Деловање Завода је било део националне образовне кампање за одговорно понашање и поступање у насталој епидемиолошкој ситуацији. У летњим месецима информативне кампање су биле усмерене на упознавање јавности са вредностима заштићених подручја, која су ове године услед отежаних услова путовања ван земље била под великим притиском туристичких посета, као и на упознавање са правилима понашања у природи како не би дошло до деградације простора.
„Завод за заштиту природе Србије, као водећа стручна установа у области заштите природе, успешном реализацијом постављених циљева у 2020. години, који су усклађени са поступањем у условима настале епидемиолошке ситуације и потребе заштите и очување јавног здравља, остварио је значајне помаке у заштити, очувању и одрживом развоју природних добара и ресурса у Србији, као и у унапређењу сарадње са међународним организацијама које се баве заштитом природе”, истакао је Александар Драгишић, директор Завода за заштиту природе Србије.
Директор Завода, мр Александар Драгишић истиче да су „у току 2020. године реализовани стратешки државни циљеви у заштити природе, као што су повећање броја заштићених подручја, тиме и укупна површина под заштитом у нашој земљи. У Србији је по истеку 2020. године заштићено укупно 471 природно добро. Укупна површина заштићених природних добара износи 678.237 ha, што представља 7,66% територије Србије. Заштићена површина у 2020. години, новом заштитом, је 400 хектара, и то, проглашењем заштићених подручја: Специјални резерват природе „Осредак“, Строги резерват природе „Каленић“ и Споменик природе „Тунелска пећинска прераст у кањону Замне“.“
„За повећање површине под заштитом посебно је значајно стављање у поступак добијања статуса заштићеног подручја простора који какратерише највиши квалитет природе и по светским стандардима има карактеристике дивљине са највећом шумовитошћу, Парк Природе „Кучај-Бељаница“, на основу стручног предлога и израде стручне основе Студије заштите природе, сарадника Завода за заштиту природе Србије, такође и објавом на сајту Министарства заштите животне средине“, наглашава директор Завода, Александар Драгишић.
За потребе израде студија за нове просторе под заштитом Завод је реализовао истраживања на простору Горњачке клисуре, Долине Великог Рзава и Спомен парка у Чачку. Док су у циљу ревизије постојећег заштићеног подручја вршена истраживања у циљу валоризације Парка природе „Стара планина“, који ће на основу прикупљених података и резултата истраживања бити територијално проширен, а унутар граница измењени режими заштите одређених делова, како би се ускладиле потребе очувања пиродних вредности и развојних капацитета и потреба локалних заједница.
Делатности на очувању природних добара реализоване су и стручним надзором којим је обухваћено 16 заштићених подручја. У сврхе издавања услова заштите природе, укупан број обрађених захтева, у форми услова заштите природе и мишљења, износи око 2.000 предмета, од којих се на заштићена подручја односило око 600 захтева.
На пољу истраживања, мониторинга и заштите биодиверзитета посебно је био значајан даљи рад на успостављању еколошке мреже на територији Републике Србије и успостављање еколошке мреже Европске уније Natura 2000 као дела еколошке мреже Републике Србије. Oва истраживања унапређена су успостављањем апликације за прикупљање података са терена, док је посебан сегмент у раду Завода био преузимање и збрињавање строго заштићених и заштићених врста, као и интервентних мера у сарадњи са Републичком инспекцијом за заштиту животне средине Министарства заштите животне средине. Такође, треба истаћи да је Завод обрадио и издао 434 мишљења за коришћење и промет заштићених врста, а сакупљања дивљих врста у природи остала су на нивоу претходних година.
Деловање у заштити различитих угрожених врста, обележило је и доношење Наредбе о одређивању условно забрањених зона LY R10 Увац, LY R11 Трешњица и LY R12 Милешевка Директората цивилног ваздухопловства Републике Србије. Поменута Наредба је донета уз сагласност Министарства одбране и Министарства унутрашњих послова Републике Србије. Овом Наредбом одређене су условно забрањене зоне лета на подручјима станишта белоглавих супова у специјалним резерватима природе „Увац“, „Клисура реке Трешњице“ и „Клисура реке Милешевке“.
Директор Завода, Александар Драгишић, указао је на чињеницу: „да Србија има очувану природну баштину, у европским па и светским размерама. Доказ за ову тврдњу је рад и сарадња Завода, са свим релевантним државним и управљачким институцијама, на проглашењу и упису заштићених подручја Србије у светске мреже и програме заштите природе“.
Србија је у 2020. години добила прво подручје у Светској мрежи геопаркова и једанаесто међународно значајно влажно подручје (Рамсарско подручје) за која је проглашено подручје Ђердапа. Посебно је значајна номинација пет букових резервата у Србији, у оквиру Светске природне баштине за проширење добра под називом „Древне и нетакнуте букове шуме Карпата и других региона Европе”, који се у Србији налазе у националним парковима „Фрушка Гора“ (резервати Папратски до и Равне), „Тара“ (резервати Звијезда и Рача) и „Копаоник“ (резерват Козје стене). Рад у вези са Програмом Човек и биосфера, укључивао је током 2020. године подношење ревизије Студије заштите Парка природе „Голија”, у оквиру којег се налази први Резерват биосфере у Србији – РБ „Голија-Студеница”, као и припреме за номинацију првог прекограничног Резервата биосфере у Србији – ПРБ „Тара-Дрина” између Србије и Републике Српске (БиХ).
Завод је и у 2020. години кроз образовне програме и путем средстава јавног информисања, упознавао јавност са својим радом и активностима. У 2020. години информације су биле везане за доступност јавности информацијама о вирусу COVID-19 у природи, као и о томе да ли се може очекивати појачано присуство овог вируса код животињских дивљих врста. Деловање Завода је било део националне образовне кампање за одговорно понашање и поступање у насталој епидемиолошкој ситуацији. У летњим месецима информативне кампање су биле усмерене на упознавање јавности са вредностима заштићених подручја, која су ове године услед отежаних услова путовања ван земље била под великим притиском туристичких посета, као и на упознавање са правилима понашања у природи како не би дошло до деградације простора.
„Завод за заштиту природе Србије, као водећа стручна установа у области заштите природе, успешном реализацијом постављених циљева у 2020. години, који су усклађени са поступањем у условима настале епидемиолошке ситуације и потребе заштите и очување јавног здравља, остварио је значајне помаке у заштити, очувању и одрживом развоју природних добара и ресурса у Србији, као и у унапређењу сарадње са међународним организацијама које се баве заштитом природе”, истакао је Александар Драгишић, директор Завода за заштиту природе Србије.
